Манастир Троноша налази се 20 километара од Лознице према Крупњу. У документу који се зови ”Троношки летопис” из 1791. године наведено је да је ктитор манастира краљица Катарина, жена краља Драгутина. Манастир је изграђен између 1276. и 182. године. Посебно је познат по томе што је Вук Стефановић Караџић у њему започо своје школовање.

Историја манастира није позната до 15. века када су га спалили Турци.

Главна црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице и подигнута је 1599. године, када је почела обнова манастира. Тадашњи игуман манастира био је отац Јован, чијим је трудом манастир добио и преписивачку школу, у којој су се преписивале манастирске књиге. Отац Михаило, наредни игуман обезбедио је помоћ Русије па се бележи да је Руска православна црква између 16. до 18. века помагала манастир Троношу.

Крајем 17. века манастир је поново похаран када је главна манастирска црква остала без крова.

Током Кочине крајине, на челу српских устаника био је између осталих и архимандрит овог манастира. А за време Првог и Другог српског устанка вође устаника склопиле су договор управо у Троноши. То је довело до нових напада на манастир. За време Првог светског рата у Троноши се налазила болница за прихват рањеника.

Манастир је последњи пут пострадао за време Другог светског рата. Нажалост, осим манастира тада су оштећени и бројни рукописи и реликвије.

Обновљен је у два наврата 1964. и 1987.године.

Архитектура манастира припада рашкој школи. Основа цркве је једнобродна. Манастирски комплекс уз главну цркву чине и нови конак са трпезаријом, музеј у којем је стална поставка о раном школовању Вука Стефановића Караџића и изложбини простор.

У склопу манастира се налази и бетонска чесма за коју је везано занимљиво предање. Постоји веровање да су ову цркву подигли Југ Богдан и његових девет синова, који су у наредном предању коришћени за опис оца и браће кнегиње Милице. Верује се да су чесма и капела посвећене Светом Великомученику Пантелејмону, која се налази изнад ње подигнуте пред саму Косовску битку. Садашња чесма и капела датирају из 1968. године.

Фреске које се данас могу видети у манастиру су из 1834. године, а постоји података да су за фреске заслужни Михаило Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида.

 

stazamanemanjica

 

Литература:

1. Манастир Троноша, Манастири у Србији, manastiriusrbiji.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име