Манастир Сопоћани се налази поред Новог Пазара, недалеко од извора реке Рашке. Задужбина је Стефана Уроша I, а изграђен је средином 13. века.
Спољна припрата са звоником дозидана је највероватније крајем 13. века. Сопоћански поменик краљ Урош се назива првим ктитором, што значи да је вероватно постојао и други ктитор манастира. У манастиру су сахрањени Ана Дандоло, мајка краља Уроша, Стефан Првовенчани, велики кнез Ђорђе и краљ Урош I.
Убрзо после Косовске битке манастир су погодила прва страдања. Обнављан је за време Српске деспотовине, када је дограђен главни улаз и подигнута још једна кула. У 16. веку калуђери су прешли у манастир Црна Река, поневши са собом мошти Светог Стефана Првовенчаног. Тада је уништен кров, а припрата делимично срушена.
Сопоћани су поново страдали 1689. године када су манастир запалили Турци и однели кров од олова. Манастир је био у таквом стању све до 1926. године када почиње његова обнова. Озидани су порушени зидови, свод и купола, а црква је прекривена ћерамидом.
Након Другог светског рата настављена је обнова манастира и тада се много радило на конзервацији фресака. Обимнији радови на заштити манастира почели су 1951. године.
Основа цркве је у облику једнобродне грађевине са полукружном апсидом и припратом на западној страни. Наос се састоји од три травеја, а над средњим је подигнута купола. Уз бочне стране припрате постоје две капеле. Спољним изгледом црква подсећа на романички стил. Портал и прозори су грађени од камена. Зидана је квадрима сиге и споља је омалтерисана.
У манастирском комплексу откривени су остаци и осталих манастирских здања, међу којима је и трпезарија на западној страни, наспрам улаза у цркву.
Најраније фреске налазе се у наосу и настале су око 1273/1274. године. На зидовима има релативно мало сцена јер су фигуре светитеља доста велике. Нарочито се истиче композиција Успенија Богородице, на западном зиду, као и циклус Великих празника: Распеће Христово, Силазак у Ад, Рођење, Сретење и Преображење Божије,
Ктиторска композиција налази се на јужном зиду наоса, поред саркофага у коме је сахрањен краљ Стефан Урош I. На овој композицији приказан је Христос на престолу, коме Богородица приводи Стефана Немању, Стефана Првовенчаног и краља Уроша I, са моделом храма у рукама.
Фреске у припрати настале су касније и дело су другог мајстора. Први пут су у Сопоћанима илустровани Васељенски сабори, библијске приче о Јосифу, Страшни суд и Родовно стабло Христово. Посебно је значајна историјска композиција Смрт краљице Ане Дандоло, приказана на севреном зиду. Изнад краљичиног одра стоји њен син краљ Урош са својим синовима Драгутином и Милутином и осталим члановима владарске породице. Испред одра клечи краљица Јелена, жена краља Уроша. На источном и јужном зиду још једном се појављују чланови владарске породице Урош I, Јелена, Драгутин и Милутин.
Фреске у капелама су из каснијег времена. Ту се истиче представа смрти Стефана Немање, у јужној капели, као и пренос његових моштију у Студеницу.
stazamanemanjica