Манастир Бањска налази се испод планине Рогозне недалеко од Звечана на Косову и Метохији. Изграђен је у периоду од 1312. до 1316. године, а посвећен Светом архиђакону Стефану. Задужбина је краља Милутина, који је Бањску изградио са наменом да у њој буде сахрањен.
Краљ Милутин и његов брат Драгутин ушли су у сукоб око наслеђивања престола, који је окончан посредством њихове мајке. Након рата браћа су се измирила и договорила да подигну манастир посвећен Светом архиђакону Стефану заштитнику лозе Немањића.
Манастир је изграђен по узору на Студеницу. У манастиру је био сахрањен краљ Милутин, али по завршетку Косовске битке, мошти су пренесене у Трепчу, а 1460. у Софију, где се и данас налазе.
Како се наводи у оснивачкој повељи манастира краљ Милутин је богато даривао Бањску. Обезбедио јој је 75 села и засеока, девет катуна са око пет стотина пастирских породица, али и новац и друге приходе. Сматра се да је у том тренутку манастир био највећи у Србији.

Манастир Бањска делио је судбину свих средњовековних српских манастира. Већ у 15. веку манастир је задесио велики пожар, који је уништио многе књиге из богате манастирске библиотеке, а након тога манастир је опустео. Током 16. века Турци су разорили манастир, јер су се у њему сакупљали хришћани који су успели да побегну од турског ропства.

Турци су манастир претворили у војни логор, где су се налазиле тамнице за мучење Срба, а затим су разрушени манастир преуредили и направили од њега исламску богомољу. Тако је остало све до Првог српског устанка.
Први конзерваторски радови изведени су 1939. године, а тек 1990. године и прва делимична реконструкција.
Манастир Бањска, с обзиром да је грађен да буде гробница српског краља Милутина, проглашен за царску лавру, тј. ”ставропигион”. Према томе, манастир Бањска је био четврти по важности у тадашњој Србији, одмах иза Студенице, Милешеве и Сопоћана.
Од 2004. године враћа се живот у манастир Бањска, захваљујући младим монасима који су се окупили у њему. Већ 2006. године почиње обнова главне манстирске цркве и читавог манастирског комплекса.
Што се тиче богате манастирске ризнице готово да ништа није сачувано. Током Првог светског рата из гроба краљице Теодоре, мајке цара Душана ископана су два златна прстена. На једном од њих пише ”Ко га носи, помози му Бог”.


Манастир припада рашкој школи архитектуре. То је спој српско-византијског стила и класицизма у Србији. Бањска има једнобродну основу, са такозваном слепом куполом и полукружном апсидом у источном делу. У простору испод куполе налазе се простори за певање, који су исте висине као и главни брод. Са обе стране улаза у цркву, са западне стране биле су постављене две куполе, које су требале да посебно нагласе улаз.
Некада је црквени тимпанон био украшен фигуром Пресвете Богородице која у наручју држи малог Исуса у крилу. Ова фигура данас се чува у оближњој цркви Соколици. У Београдском народном музеју и у Археолошком музеју у Скопљу чувају се делови камених украса са манастирске фасаде, а нешто од тих украса налази се уграђено и у објектима у оближњим селима.

Оно по чему је манастир Бањска био чувен и надалеко познат јесте ”бањско злато”. То су танки листићи злата који су коришћени за облагање позадине фресака. Нажалост од првобитног живописа манастира данас је очувано веома мали број делова, који су углавном избледели.
stazamanemanjica
Литература:
1. Манастири у Србији, Манастир Бањска, manastiriusrbiji.com
2. Српска православна црква Парохија Св. Димитрије Солунски, Манастир Бањска, svetidimitrije.no
Фото:
1. Kosovo online, https://www.kosovo-online.com/vesti/drustvo/manastir-banjska-sutra-obelezava-ktitorsku-slavu-svetog-kralja-milutina-11-11-2019