Њихова љубавна прича почела је крајем. Он је био добар, средовечан човек. При првом сусрету, желео је да је одмах очара и зато јој је донео поклон. Венац сушених паприка коју је сам узгајао и сушио. А шта би друго одушевило једну домаћицу него тако нешто аутентично за наше поднебље а на крају крајева и укусно. Знао је он да је она била образована жена али ни једној жени не гине варјача чиме год се бавила, тако је говорила његова мама која је била искључиво домаћица.
Одмах је приметио њен презриви поглед кад је угледала нанизану црвену паприку и то га је повредило, па знао је још од семенке. Ипак, није се љутио, наставио је да је зове из дана у дан како би је убедио за други сусрет. Био је упоран и то је једног дана уродило плодом баш као вода коју је сваког дана сипао у земљу преко семена паприке. Толико је био сигуран да ће се најзад оженити да је јавио и старим кумовима ту радосну вест. Како није имао њену фотографију а знао је да је рано да јој потражи, штампао је њене слике са друштвених мрежа и показивао их неколицини пријатеља које је имао. На послетку она је пристала да се нађу у малом кафеу надомак њене куће, био је то други излазак и он је очекивао неки помак са мртве тачке, надао се да ће она пристати на брак. Само би луд човек пропустио овакву прилику жене која је лепа и образована у исто време.
Он је радио као ноћни чувар угледне медијске куће, планирао је да једном обелодани своје намере преко њих. Знао је да би му то учинили као доказ дугогодишњег поверења и његове лојалности истој кући.
Чекао је удешен за столом код прозора како би је видео док пристиже. Одмах је уочио да је нервозна, па је чекао да се мало смири. Међутим, она је била све нервознија како је дуже седела, најзад јој рече за своје намере и скромну женидбу, додао је да га и кумови и пријатељи подржавају и једва чекају тај срећни догађај.
Она је немо седела руку клонулих уз тело и њему се то чинило као знак одобравања и храбро је наставио.
Оне паприке ти нисам џабе поклонио, рекао је сигурно, знао сам да ти заслужујеш да мушкарац покаже озбиљне намере још на почетку. Знао је он понешто о женама и како треба са њима, испружио је руку ка њеној, полако и нежно.
У том тренутку она је скочила ко опарена и одгурнула сто од себе да се шољица са кафом изврнула и почела да клизи низ сто. Људи су се окретали у правцу њиховог стола а она је урлала и рукама млатарала испред његовог лица. Од страха није схватао шта изговара а и сипала је толику бујицу речи да је било тешко све испратити. Нагло се окренула да крене а онда застала на пола корака, окренула се и из ташне извадила оне суве паприке и бацила на сто. Несрећан и блед само је гледао како се конац на који су биле нанизане распао као и његова жеља да се ожени.
Изневерена очекивања мучила су га и сабијала у тамну рупу неуспеха. Поглед му паде на оне паприке у проливеној кафи, замисли се одједном. Виде како су промениле боју и као да су набубриле од проливеног соца. Никад му не би пало на памет да залива паприке кафом, а лепо каже његова мама да кафа храни земљу. Живот је чудо, на сваком кораку чекају те нова сазнања, а само је хтео да се ожени!
Жељка Башановић Марковић: Суве паприке
Оне паприке ти нисам џабе поклонио, рекао је сигурно, знао сам да ти заслужујеш да мушкарац покаже озбиљне намере још на почетку. Знао је он понешто о женама и како треба са њима, испружио је руку ка њеној, полако и нежно.