С обзиром да се ове године истог дана празнују Велика Субота и Први мај (шта год коме он значио), на свакоме од нас стоји избор: Или да тога дана будемо хришћани и Срби или да заборавимо на Христа, Његово распеће, погребење и васкрсење? Два цара не можемо служити!
На нама је да бирамо: Или да на Велику Суботу будемо у храмовима, на Светој Литургији, и да се и у храму и у дому присетимо Христове крсне смрти и погребења, али и Његовог силаска у Ад, и да се молитвено припремимо за Празник над празницима – Васкрсење Христово, или да наставимо праксу минулих деценија, када смо, потпуно заборављајући на Бога, празновали празнике без смисла, радујући се неким незнаним победама, опијајући се по пропланцима и шумарцима ове наше вољене земље?
Као православни епископ, који је дужан да упућује и исправља поверено му стадо Христово, осећам обавезу да вам укажем на погубност трендова које смо следили, а због којих смо платили високу цену, као народ, али и појединачно.
Божија свеприсутност је очита, неупитна, јер Он зна и помисли наше. Зато, нека свако од нас постави себи питање: Да ли ћемо славити, радовати се и певати, док је Син Његов Јединородни Тијелом у гробу?
Приличи ли радовати се док нам је комшија у жалости? Наравно да не приличи, и то нико не би довео у питање! То нам налаже не само братска љубав, већ пристојност и увиђавност коју бисмо требали имати.
Приличи ли радовати се док је Господ, Син Божији, наш Спаситељ, у гробу? Наравно да не приличи, али има оних који би на ову тврдњу остали неми. Народ који заборави на Бога потписује свој земаљски крај, као и свако од нас појединачно, јер добру се надати а лоше чинити никада није било могуће.
Христово васкрсење је повод за истинску радост, за истинско славље целокупног људског рода, али за тај дан морамо бити припремљени постом, молитвом и добрим делима, како бисмо у срцу своме дочекали Васкрслог Спаситеља. Такве ће нас Господ познати као децу своју. Такве нас, верујте, неће лишити Свога благослова.
Са Богом можемо све, без Бога не можемо ништа! Имајте то на уму, не падајте кад не морате, волите док имате кога и никада не заборављајте да од ваших поступака зависи и будућност вашег потомства.
Ваш, у Христу Господу, епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије
