Она га је, свакако,
чекала на договореном месту
дотерана, очешљана,
на лаванду је мирисала.
Он је, засигурно,
посматрао небо и размишљао
да ли је боље сада траву покосити,
скупити сено.
А и време је право, после Петровдана.
Није цупкала с ноге на ногу,
и није у глави претурала могуће ситуације,
није одвајала разлоге од изговора.
Птице су биле тише него обично,
сигурни пљусак су најављивале.
Ставио је кȍсу на десно раме и кренуо,
покосио ливаду, сено покупио.
Кући се пред ноћ вратио.
Киша је падала од поноћи до зоре.
Облаци су се гонили по узрујаном небу.
Журила је да се склони од пљуска.
Ноћ је већ грлила планинске обронке.
Село је спавало.
Ујутро су газили по росној трави
косач и његова будућа невеста.
Прошетали су кроз његов виноград.
Грожђе је споро дозревало,
а она се осмехивала.
