Човек када одлучи на крене на пут, он се за то спрема: имајући у виду своје моћи, процењује да ли и како може стићи тамо где је наумио; има став како ће се држати на том путу; сходно дужини пута и по мери прилика у којима се може наћи, одлучује шта ће понети са собом… Дете када креће у школу, родитељи га упућују како да се влада, спремају га с одговарајућом одећом и обућом, купују књиге… Војсковођа када одлучи да крене у рат спрема и опрема војску; по могућству, рачуна да ће у том рату победити (нико у рат не полази с намером да буде поражен)…
А колико човек себе спрема за најдужи и најважнији пут – животни пут? За највиши и најважнији животни подвиг – победити себе?
Иако ово стоји пред сваким човеком, многи на њега немају одговор, управо зато што нису успели да се изборе сами са собом, да победе себе.
Борба са самим собом
Често чујемо сведочење да се неко „бори сам са собом”. А против кога се то он у себи бори? Психолози објашњавају да је то заправо борба између два дела личности која се налазе у унутрашњем конфликту, тако што један део личности нешто жели, а други се томе противи, или што сваки од та два дела личности има различите захтеве.
Човек са собом борбу води да би разумом овладао природом својом, склоном паду, да не би био роб страсти својих, већ да би био господар над собом, по вољи својој. Победити себе, значи бити – свој човек.
Тек када победи себе човек постаје достојан дара који му је дат – дара слободе. Јер слобода подразумева одговорност.
Борећи се против себе, човек се бори против својих страсти и тако отвара могућности за искорак у стицању врлина; а оне га узносе у духовне висине с којих може да сагледа прилике у којима се налази и да њима овладава.
На путу победе над собом човеку предстоји: да спозна циљ и смисао живота, да зна шта се од њега очекује и шта је његова (људска) дужност, да разликује добро и зло, да је посвећен добру, да има веру у победу добра (да зна да свет на добру опстаје), да оно што је важно и вредно не подређује ономе што је неважно и безвредно, да буде задовољан оним што има и да зна где је његово место, да савладава свој его, да тежи смирењу, да се ослобађа греха и порока а посвећује стицању врлина, да узраста у љубави према човеку и свему зарад човека створеног…
Дужност човека је да стражари над собом.
Христос поручује: „Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.”
Патријарх Павле каже да се од човека очекује „непрекидна борба са самим собом, са страстима, с неправдама, са сатаном”. Упућује да се савлада „грех по грех и порок по порок”. И напомиње: „Нема великих и малих грехова. Велики је грех који је савладао тебе, а мали онај који си ти савладао.”
Човек сам себе води, сам собом управља. Све креће из мисли његових. Зато је отац Тадеј опомињао: „Какве су ти мисли, такав ти је живот.”
Кад се човек определи да мења свој живот, он унапред може да рачуна на олакшање кроз урођени дар који му је дат – моћ навике. Као што је слабостима подлегао из навике, тако их може и савладати уз помоћ навике.
Човек кад победи себе, он у себи налази и извор радости и узрок жалости. Тај човек држи под контролом свој его, он није себичан, не завиди, не осуђује, стојећи подноси увреде, опрашта и моли за опроштај, не мрзи, и на љубав и на мржњу љубављу узвраћа… Он зна шта значи бити човек.
Тек када загосподари над собом, човек спозна себе – он зна своје слабости и врлине, зна шта се од њега очекује и зна како одговорити на изазове који пред њим стоје. Тек тада је у прилици да има контролу над сваким својим кораком.
Није циљ другога поразити
Људи који су досегли до жељених висина из искуства сведоче да је победа над собом највећа победа. Из те победе исходи свака друга. Тек када победи себе, човек постаје сам свој господар. Индијски мудрац Сидарта Гаутама, звани Буда, казује: „Неко може победити хиљаде ратника на бојном пољу, али се не може мерити с победником који је самог себе победио.”
Српски војвода из Црне Горе Марко Миљанов, указујући на примере чојства и јунаштва, упућује: „Не заноси се великим победама, које с просутом крвљу земље и градове обарају, но се занеси и за мале победе, тек које божански дишу и миришу!”
Победа није другога поразити, него на пиједестал добра стати.
Магазин политика
