Овај текст је наставак претходнога текста.
Као сваки правоверни Србин (крштен у Српској Православној Цркви у име Оца и Сина и Светога Духа) исповедам Исуса Христа као Сина Божијег и Сина Човечијег, исповедам једну, свету саборну и апостолску цркву и наравно све остало из Символа Вере.
Исповедам али сигурно и не живим.
Исповедам и своје српско порекло. Србин сам.
Исповедам, али баш нисам сигуран која су све правила живота Србина. Нема символа вере српске па немам шта друго да исповедим осим Српскога порекла. Ваљда је довољно. А можда и није. Но сигурно је да га се не стидим и не сматрам да сам тим пореклом мање или више вредан од оних који друго порекло исповедају. И онако смо сви од Адама. После Потопа од четири пара.
Говорим српским језиком, пишем српским писмом, ћирилицом (још увек се понекад преварим па и латиницу употребим). Живим на данашњој територији државе Србије (колика год да је тренутно) и прихватам све њене законе.
Не стидим се ни свога породичног порекла а ни српскога. Прихватам га. У фусноти дајем порекло мога имена и презимена.
Ком народу припадам не знам: да ли српском или како кажу Израиљевом, не знам. Ум и срце ми јасно говоре: Израиљу. Ето и то ћу исповедити. Наравно народ Израиљев није што и Јевреји.
Ето, данас размишљам шта би било да је данас у телу жив божанствени Апостол Павле?
Божанствени, јер је као држављанин Рима, по пореклу Јеврејин и баштиник најдубљих тајни јеврејских а по образовању баштиник највећих тајни грчке философије.
Своје име Савле променио је у Павле. Остао је пореклом Јеврејин и држављанин Рима.
Праћакао се против бодила, ослепео, крстио се одозго и као сасуд Божији од Васкрслога и Вазнесеног Христа који седи са десне стране славе Оца одабран као сасуд Истине.
И ето, да је данас жив, какву би данас Посланицу написао нама и мени као Србину?
Многе је за земаљскога живота написао. Теологија каже да је он је био апостол незнабожаца и многобожаца. Но написао је и Посланицу Јеврејима.
Шта би написао мени као Србима и свим Србима који су хришћани и имају своју Цркву на свакој тачци земљинога шара?
Мислим да би сигурно похвалио све нас Србе који Тела Христовога једемо и Крви његове пијемо. Само би нам Србима рекао да сваки од нас свој суд једе и пије.
Мислим да сигурно не би написао да смо ми Срби и ја као Србин идолопоклоници, јер не служимо ни једноме идолу: ни своме егу, ни новцу, нити било којој творевини.
Мислим да би написао да ми Срби не служимо ни идолу нације, нити смо од Христа живога направили идола коме се клањањамо, нити од Крста (Јеврејима саблазан, Грцима лудост) јер једноставно ми Срби немамо идола. За Крст часни чак и пливамо. И своју Славу славимо. Вероватно би то можда и похвалио.
Пошто је Српски многострадални народ распет на Косову а Косово и његове светиње су део нашег, српскога бића, мислим да би нам написао да после распећа и смрти на Крсту долази Васкрс и да се не бринемо.
Мислим да нам не би написао да је Косовски Завет мит. Написао би нам да је то символ. Символ, не симбол.
Пошто ми Срби не очекујемо хиљадугодишње земаљско царство и месију који ће нас ка томе царству повести, у њега одвести и у њега настанити, мислим да би нас похвалио да нисмо као Јевреји који су то чинили и можда и данас то чине.
Не знам шта би са тиме што ми Срби иштемо правду земаљску и што понекад дигнемо буну против неправде земаљске. Мислим да би нас похвалио што се на земљи само бранимо и никога не нападамо и потврдио би нам право да живимо и голи живот бранимо када нам је угрожен.
Мислим да би нас похвалио што сматрамо да је сва земља Божија и да за сваког живога човека има места, воде и хране.
Мислим да не би можда похвалио оне што су заменили (продали) српско порекло за илузију југословенску. Но, сигурно би похвалио оне који су повратили своје порекло.
Не би нас баш све похвалио што смо Царско Небеско продали за царство земаљско (комунизам или шта већ, социјализам). Но похвалио би нас јер смо се многи покајали.
Не би нас баш све похвалио. Неке што су се одрекли Христа као Сина Божијег и Сина Човечијег и прихватили Бога који сина нема не би.
Не би их ни осудио. Једноставно, позвао би их на покајање, баш онако како је и он учинио.
Не би нас баш све похвалио што изједначавамо порекло и веру у Христа живога. Само би нам рекао да порекло постоји (још од Адама) али није идол а да је Христос жив и да није идол. И за Крст би исто рекао.
Не би нас осудио што у Рим (ЕУ, САД или шта већ транснационално, трансхумано…) хоћемо јер Рим је Рим. И он је био држављанин Рима. Само би нам указао шта Рим са човеком ради. Њему је главу одсекао. Апостол Павле дубоко схвата слободну вољу.
Не би неке од нас осудио што одобравамо злоупотребу полнога нагона, брака, језика и чега све не. И оне који одобравају и оне који злоупотребљавају позвао би на покајање. А и оне које позивају на злоупотребу позвао би на покајање.
Наравно, Апостол Павле не осуђује, зове на покајање.
Похвалио би све Србе који прво ишту Царства небескога јер све им се остало додаје. Похвалио би оне који то прво ишто што све додато у смирењу прихватамо.
Готово сам убеђен да би нам данас послао празан папир, па да му ми сами, или ко већ треба, у наше име напише….
Посланицу или шта већ…
Др Младен Печујлија