Ма колико се то нама не свиђало, ипак су разноразне предрасуде део друштвене стварности. Као што и сама реч „предрасуда” упућује, у питању је оно што долази пре расуђивања, нека врста „знања унапред” које најчешће није тачно. Сваки човек има неки свој поглед на свет који укључује поглед на различите типове и групе људи. Важан део тог „погледа” су вредности дате особе. Вредности су уверења о томе да је нешто вредно, да је вредније од нечег другог и мање вредно од нечег трећег.
Људска природа је таква да сваки човек гледа на друге кроз „наочаре” својих вредности, а затим их оцењује. Што се други више понашају у складу с вредностима дате особе, то их она доживљава ближим себи, прихватајући и поштујући их. Што се други више понашају на начин који угрожава вредности дате особе, то их она доживљава више страним, осуђујући их, одбацујући и презирући их.
Културни презир
Као што функционише појединац, тако функционишу и људске заједнице. У њима људи деле и гаје неке основне вредности и погледе на свет, који чине матрицу која их повезује. Управо реч „култура” долази од латинске речи цолере, која означава чување, неговање, бригу за нешто, обрађивање. Управо због тога што бране вредности своје културе, људи показују одбојност и презир према оним вредностима и појавама које су стране њиховој културној матрици. Зато ову врсту презира зовемо културни презир.
Проблем с културним презиром је то што он, поред тога што чува вредности дате културе, доводи до рашчовечења, дехуманизације припадника оне друге културне заједнице. Док су неке емоционалне реакције усмерене на понашање других људи, као на пример љутња, презир је усмерен на друге као особе, као људска бића. Људи почињу да презиру онда када закључе да је друга особа испод неког минимума људских вредности. Другим речима, предмет презира су они људи за које онај који презире мисли да су безвредни или недовољно вредни.
Иако и презир и мржња спадају у непријатељске емоције које рашчовечују појединца или групу који су њихов предмет, између ове две емоције постоји значајна разлика. Док је презир упућен према онима за које се верује да су безвредни, мржња је упућена онима за које се верује да су зли. То значи да су презрени појединци и групе оцењени као безвредни, али безопасни, а омрзнути појединци и групе оцењени као опасни, угрожавајући и као претња. Постоји више дефиниција зле особе, а према једној од њих то је она особа која свесно и намерно чини неку деструктивну акцију, за коју нема ни повода ни оправдања. То значи да су зли људи тако оцењени зато што су ирационални, то јест ирационално деструктивни. Ако је неко извршио неку угрожавајућу радњу која је изазвала штету, али то није учинио свесно и намерно или је за то имао неки повод или оправдање, тада је мало вероватно да ће он бити процењен као зао. Ирационалност, то јест неразумевање мотива и разлога за деструктивно поступања неке особе улази у дефиницију зла.
У социјалној психологији постоји тесна веза између презира према једној групи и мржње према тој истој групи. Након што се припадници једне групе оцене као недовољно људски, дакле као безвредни, што јесте почетни ниво рашчовечења, на то се додаје идеја да су они опасни, да имају деструктивне и штетне намере које нису ничим неизазване, чиме се прави оквир да су они зли, што онда изазива мржњу према њима као крајни облик рашчовечења.
Непријатељство и прогон
Тако, на пример, у друштву у коме влада хетеросексуална морална норма, у којој се сматра да је хомосексуалност неприхватљива, постоји културни презир према хомосексуалним појединцима и групама. Међутим, када се на то дода идеја да су хомосексуалци опасни јер заводе децу и наводе их на хомосексуалне поступке, тада тај презир може прећи у мржњу која доводи до прогањања и мучења хомосексуалаца који заправо у стварности ништа нису урадили осим што припадају омрзнутој групи.
На мржњу према групи можемо гледати и из аспекта онога ко мрзи, али и из аспекта онога ко је омрзнут. С обзиром на интензивну вишегодишњу демонизацију, то јест сатанизацију српског народа као јединог кривца за ратове деведесетих, наши људи се могу наћи у улози припадника омрзнуте групе. Онима који знају да ништа нису криви неразумљиво је да их неко мрзи или да се према њима деструктивно понаша, иако то ничим нису заслужили. Због тога се могу понашати наивно, довести себе у ризичне ситуације зато што не препознају туђу мржњу и непријатељство.
politika
