Норвежанин са другим домом у Хајнбургу у интервјуу за „Der Sonntag”: „Постојала је религијска димензија у мом писању од мог првог споса“.
Норвежанин добитник Нобелове књижевне награде Јон Фосе пронашао је католичанство током свог писања. „Дух ми се отворио за нешто, а нисам знао одакле то потиче. Мој ум се отворио за оно што се у католичком контексту назива непрозирним стварима“, рекао је Фосе док казује о својем „духовном потрагу“ у интервјуу за тромесечни часопис бечког црквеног листа „Дер Зонтаг“. Након што је као тинејџер окренуо леђа Норвешкој цркви, читање Мајстера Екарта привело је 65-годишњака, некада атеисту, а потом квекера, у католичку веру. Он је делио духовни став овог мислиоца и доминиканца, који је својевремено био осуђен као јеретик и није био догматичар, како је нагласио: „Важна је само тајна вере и да се трудиш да се ње држиш“.
Већ неколико година Фосе је проналазио свој „други дом“ у Хајнбургу, у Доњој Аустрији. Овде је, између осталог, ноћу написао своју међународно признату „Хепталогију”. Ове године је своје дело употпунио романом „Ново име“, који има тему трагања за Богом. „Постојала је религијска димензија у мом писању од мог првог списа“, објаснио је Фосе у интервјуу за „Дер Зонтаг“. Иако још није био католик у време првог извођења своје драме, шведски критичар је рекао „да писац мора бити католик“. Разлог је његова „мистична страна“ која долази са процесом његовог писања.
„Нежно сведочење вере“
Фосе је упоредио своје сазерцатељно писање сазерцатељним молитвама људи које је виђао у црквама и катедралама на својим путовањима. „То је оставило дубок утисак на мене. То не можете замислити у протестантској цркви“, рекао је овај хришћанин који је прешао у католичанство 2013. и подробно проучавао богословље и историју Цркве. „Али то није срж. Средиште је мистерија вере. Све остало се може заборавити“, објаснио је Фосе.
Драматург, преводилац, прозни писац, добио је 2023. Нобелову награду за књижевност за „његове иновативне драме и прозу које дају глас неизрецивом”, како је објавила Шведска академија у свом образложењу нахтаде. Папа Фрања је похвалио Фосеово „нежно сведочење вере” у својој честитки, како ју је пренео лист Ноје Цирхер Цајтунг. Фосе је завршио своје предавање у Стокхолму захваљивањем Богу. „Све што пишем јесте нека врста молитве“, тако је аутор рекао за своја дела.
Снажан утицај на његово писање имао је и доњоаустријски град Хајнбург, објаснио је аутор за „Дер Зонтаг”: „Понекад помислим да најбољи писци света потичу или из Ирске или из Аустрије. То су мале католичке земље, али могу томе допринети.“
С немачког језика превео протођакон Радомир Б. Ракић
kathpress
