Моји су се снови испунили. Као глумац веровао сам у себе, имао сам жељу да победим, али и да победим себе. А и то може да буде опасно – ако ти се испуне сви снови, постане досадно. Мени још није досадно. Ја сам кроз читаву каријеру настојао да, на неки начин, у себе уткам оно што је писало на шпици првог филма у коме сам играо. А писало је: И кад будем мртав и бео, ја бих ипак хтео да каква-таква светиљка будем.
Овако је говорио Драган НИколић, наш чувени глумац и икона једног времена. Подсетићемо, Драган Гага Николић је рођен 20. августа 1943., а преминуо 11. марта 2016. године, након дуге и тешке болести.
Због свог стила глуме окарактерисан је као Шмекер са карактером господина. Рођен је и одрастао у Пожаревачкој улици на Црвеном крсту. Ево шта је он казао о свом одрастању.
Детињство сам провео на Црвеном крсту. Било је то доба без телевизије, ако се то данас уопште може замислити, а на Крсту беше позориште, биоскоп и спортско друштво. Када сам се кришом, први пут, окешао на прозор ондашњег савременог позоришта (данас Београдско драмско, прим. нов.), остао сам без даха угледавши нашминкане и костимиране глумце, спазивши неки други свет. Касније сам одлазио да гледам понеку представу. Сећам се, кад сам се враћао кући после ‘Плачи вољена земљо’, било је то око 11 увече, срела ме разредна и изгрдила што сам тако касно на улици. Сутрадан ме укорила пред целим разредом.”
Апсолвирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Прва значајнија улога била је у филму из 1967. године, Кад будем мртав и бео као Џими Барка. За овај филм је и награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968,
Током своје каријере остварио се у огромном броју (око 170) главних и споредних улога на филму, а неке које се истучу су: Хороскоп (1969), Бубе у глави (1970, Без речи (1972), Кичма (1975), Национална класа (1979), Ко то тамо пева (1980), Бановић Страхиња (1981) где је за улогу Алије награђен Златном ареном у Пули, Нешто између (1983), Балкан експрес (1985), Обећана земља (1986), Последњи круг у Монци (1989). Велику популарност код публике донео му је лик Прлета из телевизијских серија и филмова Отписани (1974) и Повратак отписаних (1976), као и шоу програм Образ уз образ, где је наступао са супругом Миленом Дравић.
Оно што је занимљиво, јесте да је он своју супругу, Милену Дравић, упознао током снимања филма Хороскоп 1969. године, а да су се венчали тајно, и то у паузи снимања филма Како су се волеле две будале, три године касније, односно 1972. године. Кума на њиховом венчању била је позната глумица, његова колегиница са Академије, Сека Саблић.
Добитник је бројних награда и признања. Уколико нисте знали, биокоп у установи културе Пароброд носи име по њему од маја 2016. године, а у октобру прошле године у Врњачкој Бањи му је подигнут споменик у природној величини. Он је такође добитник свих значајнијих филмских награда, споменућемо само неке:
Награда за животно дело Павле Вуисић на филмским сусретима у Нишу 2007. године
Изванредна награда за глуму Драгану Николићу на фестивалу Земун фест Београд, 1996. године
Награда Златна Арена за улогу турског пљачкаша Влах-Алије у филму Бановић Страхиња 1981. године
Награда Цар Константин за улогу у филму Национална класа 1979. године
Награда Златни печат, Југословенска кинотека, Београд 2013. године
Извор: Београдске приче
