Зато је важно да схватимо да је Црква радионица светих, и да живећи њен живот у смирењу, живимо, у ствари, живот Христов. Јер живот Христов је управо живот Цркве.
Добри људи и светитељи нису исто. Доброта је етичка, а светост онтолошка категорија. Доброта је усавршавање човековог карактера, али светост није нешто што човек постиже сам, већ једино у заједници са Богом. Свакако, човек који има живот Христов, има и Његове врлине — Христова доброта је и његова доброта, Христова радост је и његова радост, Христова љубав је и његова љубав!
Важно је да схватимо да нас не чине светима наша добра дела, већ смиреноумље, односно, као што рекосмо, одсецање сопствене воље. Суштина смиреноумља је у томе да човек постане свестан своје сопствене недовољности, и зато се „празни од себе”, ослобађа се себе, како би се испунио присуством Божијим.
Сви светитељи имају једну заједничку особину — нико није постао свет из страха да не оде у пакао, већ из љубави према Богу! Важно је да то запамтимо, јер Бог од нас у суштини тражи однос слободе и љубави. Бог нас прихвата као Своју децу, а ми Њега као Оца.
Није страх тај који нас води Богу, већ радост слободе, радост живота — живота који је победио смрт! Не идемо Богу зато што се бојимо, већ зато што је Он наше највеће богатство! Он је управо оно најдрагоценије што поседујемо. И зато желимо да будемо са Њим, да будемо у заједници са Његовим животом.
Та заједница проистиче из наше слободе. И управо зато слобода и љубав мењају човека, чинећи га личношћу која с радошћу тражи заједницу са Богом, прихвата је, живи је унутар Цркве, радосног срца је сведочи у свом свакодневном животу и тако постаје учесник освећене Божије!
Већ сам рекао да нико није постао свет из страха, али треба нагласити још нешто — нико није постао свет ни живећи изван Цркве. Зашто, питате. Једноставно зато што је Црква Тело Христово. Христос и Црква су нераздвојиви!
Зато су изјаве неких људи да „верују у Христа, али не у Цркву” у најбољем случају бесмислене, а у најгорем апсурдне. У ког Христа верујеш? Где си га нашао? Како учествујеш у Његовом животу ако ниси у Његовом Телу?
Одломак из књиге Илиас Лиамиса „Разговори са митрополитом Павлом о браку и породици“, издавач манастир Жича.
