То су питање постављали многи по, пре свега, друштвеним мрежама „неодређеном тугом“ скрхани или „праведним бесом“ понети после сабора СПЦ и одлука које су наши епископи донели.

Ред је да им се одговори, у незнању да не остају црвом незаситим мучени.

„Чему се радујемо“, у првом делу, а у другом и „Шта нас жалости“…

Нови епископи

Радујемо се епископима новим, дики и поносу Цркве наше.

Добили смо Илариона!

Добили смо Петра!

Добили смо Алексеја!

Добили смо Доситеја!

Добили смо Нектарија!

Добили смо пет нових епископа, младих људи (јесте и Алексеја Бошњанског ту рачунам; ко зна човека, зна зашто) који уз раније изабране Јеротеја, Методија, Никодима далматинског, Димитрија, Исихија… носе снагу људи у најбољим животним годинама прекаљену вишедеценијским монашким животом.

Зар може боље од тог и зар смемо не бити благодарни Господу на таквим пастирима!?

Оснажена нам је црква, људи; духовним и животним соковима оних који ће бити носећа снага Сабора нашег.

То биће људи који вертикалу крста у себи носе знајући оба света, достојни епискоскопског жезла да змијама на главу стају и стадо напасају, љубављу освећују простор и време у ком бораве и боравимо.

Нови молитвеници пред Престолом Господњи

Десет (10 !) нових дана времена земаљског освећено је новим светима народа нашег, мученицима православља из народа српског.

Стотине и хиљаде (јер су светима проглашена и деца мученици јастребарска и сисачка и мученици зворничкотузлански, као и горњокарловачки) нових молитвеника пред Престолом Господњим; светих наших које посвети вера којом живеше у Христу Господу и за коју пострадаше сведочећи да смрти нема.

Лику светих прибројани су:

• Свети Данило, епископ карловачки и плашчански, са датумом празновања 27. јануара/9. фебруара;

  • Свети Иринеј (Ћирић), епископ бачки, исповедник вере, са датумом празновања 24. марта/6. априла;
  • Света 73 свештеномученика горњокарловачка, чији спомен празновања има бити заједно са споменом светог свештеномученика Саве горњокарловачког, 4/17. јула;
  • Свети свештеномученик Недељко Раковички (Стреличић), са датумом празновања 8/21. маја;
  • Свети свештеномученик Милош (Билбија) Грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа;
  • Свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен;
  • Свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра;
  • Света деца мученици, јастребарски и сисачки, са датумом празновања 13. јула/26. августа;
  • Свети мученици зворничкотузлански, са датумом празновања 26. маја/8. јуна;
  • Свети мученици бачки, са датумом празновања 10/23. јануара.

Има ли веће радости ако се радост у Духу Светом може уопште градирати од светих нових, од новопрослављених светитеља Божјих?

Да се кроз молитвено заступништво новопројављених светих наших и ми бедни, у траље светлости одевени, придружимо миријадама ангела и светих који угодише Господу у славословљу пред Лицем Његовим !

Крај раскола и јединство са МПЦ

У једну свету саборну и апостолску Цркву, браћо и сестре, верујемо и то исповедамо на свакој литургији.

Једну!

Којој је глава Христос, Логос кроз ког све би створено и чији отисак у себи као одраз индига носи сваки атом видљивог и невидљивог од стварања до у бескрај Осмог дана у који верујемо.

Јер је Црква једна – без обзира колико патријаршија било.

Јер ако није једна, онда је празна вера наша и празна је проповед наша!

Јер ако није једна – онда ни Христос не устаде из гроба!

Ум је један, иако су „кефала“ различита.

„Кефало“ или мозак служи за техничке, метријалне ствари: отвори врата, иди лево, скрени десно, реци „добар дан“, реши неједначину…Ум је више од тога, орган богопознања, чуло душе нематеријалном и нествореном окренуто.

„Самокефалност“ свако од нас, браћо и сестре, има!

Али не користимо – ако смо Христови – ту нашу аутокефалност једни против других да радимо, но да носимо бремена једни другима, да се заједно Богу молимо и из исте чаше причестимо Телом и Крвљу баш као што урадише оци и епископи наши и као што ће радити, јер – ако би била Воља Божја – јединство ће бити вечно!

Аутокефалност МПЦ у оквиру Цркве Христове је заједничка, саборна одлука у љубави СПЦ и МПЦ !

Радује се сваки лаик СПЦ што сада може да оде на Охрид и причести се; у Свети Јован Канео – ако треба, а треба! – и седне сједињен крвљу са Христом на ону исту клупу са које је свети владика Николај гледао Охридско језеро и „Молитве на језеру“ писао.

Радујемо се васкршњом радошћу победи љубави на злом, заједнице над расколом!

Радујемо се заједници; Христу посреди нас, сада и увек и у векове века!

И не кријте радост своју, браћо и сестре!…

НАСТАВИЋЕ СЕ ТЕКСТОМ „ШТА НАС ЖАЛОСТИ…“

Објављено: 28.05.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име