Титра мирта, зова мирише.
Разгрни Јесењина, пролеће је.
Олижи га низ длаку,
чежња зиба тише, још тише.
На груди вреле, звезде селе.
Блиста се биста младожењина,
под сноповима снова
пожуде пене.
Титра мирта, мирише зова.
У теби живот се миче.
Снашо, не осврћи се,
под прагом расте лепи јова.
