Данас Српска православна црква и цео српски род славе свог духовног оца и просветитеља Светог Саву.
Свети Сава је био принц, дипломата, први српски архиепископ, књижевник, утемељивач српске цркве и државности и просветитељ – јединствена појава у нашој историји.
Као што каже црквена химна посвећена Светом Сави: „Био си наставник, првопрестолник и учитељ… просветио си своју отаџбину…зато Те поштујемо као равна апостолима“.
На темељима које је поставио Свети Сава настали су наша култура, уметност, духовност, грађевинарство, црква, држава, наш народни идентитет, практично све што знамо као наше и српско има свој корен у Светосављу.
Без Светог Саве је незамислива наша историја. Незамислив је наш идентитет.
Свети Сава је био оснивач градова и урбаног живота. Оснивач манастира као просветних центара у којима су се школовале и описмењавале генерације Срба. У тим манастирима се поред духовности изучавала и медицина, економија, реторика, дипломатија, и свака наука корисна за напредак народа и развој државе, доступна ондашњем времену.
Свети Сава је у праксу спровео заповест Јеванђеља да ко жели бити први треба да служи свима. Он као принц Немањић одрекао се комфора и благостања и почео је да служи прво као скроман монах, а потом и као архиепископ наше народне цркве.
Сав његов живот је био служба своме роду и кроз ту службу заиста је постао први. Први међу Србима али и први свог времена на Балкану. Својом службом он је превазишао границе националног, те је помагао и суседним народима. Због те своје ширине био је поштован и на истоку и на западу. И то је и данас једна од најлепших и најбољих одлика нашег народа, светосавска ширина. Ширина која надилази националну ускогрудост и провинцијализам, која прима и прихвата све људе добре воље без обзира на њихове различитости.
Наша је обавеза да останемо на светосавском путу јер он истовремено и чувар нашег народног идентитета али и космополитски оријентисан и отворен за цео свет и напредак.
Свим православним Србима и свим ученицима желим срећну славу Светог Саву.
