Реч дана је „без речи“.

Могу ли неми добити правду? Ако не могу да говоре, не могу се чути. Стога, да би се њихово виђење чуло, неко мора да говори уместо њих.

У складу са овом мишљу, у нашем читању Прича Соломонових 31:8-9, мудрац пише: „Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти/ Отварај уста своја, суди право, заступај невољног и убогогог.“. Свемогући од нас очекује да бранимо оне чија би ствар иначе била непримећена или чак намерно занемарена. Мудрац пише: „Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.“ (Приче Соломонове 29:7 ).

Септуагинта (LXX) даје даље објашњење. Исти стих преводи: „Праведник зна како да суди у корист сиромаха, али безбожник неће узети у обзир такво знање, јер му недостаје срце које би разумело сиромаха“.

Правда за сиромашне захтева разумевање

Мудрац истиче да је за правду за сиромашне потребно срце са разумевањем. Они који су безбожници не разумеју невољу осиромашених, јер им није стало до њих. Тако се неправедни према сиромашним и убогим понашају као према невидљивим и безгласним. Ипак, псалми обећавају: „Благо ономе ко разуме сиромаха и убогог, Господ ће га избавити у дан зли“ (Псалам 41:1).

У овом непредвидивом свету, они који дају потребитима једног дана могу бити следећи који ће се наћи у невољи. Ако је тако, Господ обећава да ће их „избавити“, то јест, да ће их спасити и помоћи у време невоље. Упркос овом обећању благослова за бригу о потребитима, један од највећих грехова Изабраног народа био је то што су занемарили несрећне. Тако се пророк Јеремија жалио на људе свог времена: „Они не суде по правди, сирочади ради и да би напредовали, не бране права убогих“ (Јеремија 5:28).  Због таквог безосећајног занемаривања, Бог је преко пророка објавио да ће се осветити народу том (Излазак 5:29).

Исто тако, Књига Изласка упозорава да ће Свемогући чути њихову молбу, ако су удовица и сироче потлачени и ако завапе ка Господу. У праведном гневу, Он би убијао тлачитеље и тако би њихове жене постајале удовице, а њихова деца сирочад попут оних које су тлачили (Излазак 22:21-23).

Милосрдни Бог захтева да његов народ има милост за сиромашне

Брига за сиромашне и потлачене сеже до самих основа Израиља. Кад почиње прича о ослобађању народа из ропства у Египту, Свемогући се открива као Бог милосрђа. Из Горућег грма, Свемогући говори Мојсију да је видео патње свог народа и чуо њихов вапај (Излазак 3:7 и 9). Тако се од почетка Бог Аврама, Исака и Јакова манифестовао као Бог саосећања за оне којима је потребна.

Стога, у Мојсијевом закону налазимо честа упозорења да Божји народ не треба да „изврће правду према странцу, сирочади и удовицама“ (Закони Поновљени 24:17). Разлог се често наводи: пошто се Господ смиловао свом народу и избавио га из египатског ропства, сада би требало да имају сажаљења према потребитима и потлаченим (Закони Поновљени 24:18).

Правда не показује ни фаворизовање ни дискриминацију

У складу са овом бригом о потребитима, Мојсијев законик је учио да судови треба да покажу обзир према потребитима. У Изласку 23 се каже: „Не изопачите суд сиромаха у његовој парници“ (Излазак 23:6). Хебрејска реч за „изопачење“ долази од значења „растегнути“. Значење овде је да је закон „развучен” или „обликован” према циљу сиромашних. Законик забрањује пристрасност против сиромашних. У исто време, забрањује и фаворизовање сиромашних (Излазак 23:3). Суд мора бити стриктно непристрасан, иако може имати осећања или преференцијалног третмана према сиромашнима или спречити дискриминацију према њима.

За размишљање

Ова мисао нас враћа на наше почетно питање. Богати често имају предност на суду јер себи могу приуштити да ангажују правну помоћ која им је потребна да изнесу свој случај. Сиромашни често не могу себи приуштити кауцију, снажну одбрану или коришћење механизама правног система. Па како могу да обезбеде правду? Наша пословица каже: „Отварај уста своја за немога“. Септуагинта ту мисао преводи као „сиромашне и беспомоћне“. Дакле, мудрост говори о онима који немају глас.

Служба заступништва

Шта онда треба учинити ако сиромашни немају начина да буду чути?

Они који имају глас у друштву морају говорити за оне који иначе не могу бити саслушани. Они који имају моћ у друштву морају стати уз оне који су немоћни. Уз такво заступање, суд може наставити са доношењем непристрасне пресуде на основу примене закона на доказима. Без таквог заступништва не може бити правде, јер нема никог ко може да се залаже за сиромашне. Међутим, друго решење проблема правде за сиромашне иде корак даље.

Тај лек је да моћни дају сиромашнима и угроженима средства да развију сопствени глас. Док се то не догоди, милосрдни Бог позива свакога ко има средстава да се залаже за сиромашне и потребите. Они треба да говоре у име угрожених све док неми вапију за правдом.

О аутору

Протојереј Василије Рос Аден служио је као парох, директор епархијске мисије, писац, факултетски професор Новог завета и веронауке. Магистрирао је теологију и докторирао на Универзитету у Чикагу. Писац бројних књига, као и факултетског уџбеника о религијским студијама. И даље активан као свештеник, као и писац чланака и материјала о православљу и темама вере и живота данас.

ИЗВОР: https://www.pravmir.com/called-to-be-the-voice-of-the-voiceless/

ПРЕВОД: Давор Сантрач

ОБЈАВЉЕНО: 25.04.2022.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име