У Бога не веровах.
Када је дошла регрутација за војску, моја мајка, која је често била у цркви и молила се за мене, дала ми је листић папира са написаном молитвом: “ Сине, нека ово увек буде уз тебе“.
После сам сазнао да је на папиру написан 90 псалам. У војсци сам био распоређен у падобранце, и ту када скачеш ништа друго ти није дозвољено осим нужног, и ја сам молитву зашио у униформу испод левог бока. Први скок падобраном. Не могу заборавити ту маглу када је испод тебе бездан. Скок, повлачим прстен и ништа, у страху повлачим резервни и опет ништа, падам, падобран се не отвара. Земља се брзо приближава. Не могу се сетити свега написаног, али дотакох место где уших папир и завапих «Господе, спаси ме!» Одједном, отвара се падобран, моја радост, мајчина, власти. Пре него се спустих, дадох обећање да ћу уписати богословију. После богословије, дошао сам у манастир и сада служим као свештеномонах!
Сборник : „Просите, и дано будет вам. Непридуманные рассказы о чудесной помощи Божией“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име