„Молитва је свако наше обраћање Господу са вером, а вера је дар Божји и она постоји зато што смо ми створени по лику и подобију Божјем“, једна је од поука, које је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије упутио на светој архијерејској Литургији у манастиру Лелићу, којом је началствовао уз саслуживање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника првог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и више свештенослужитеља.
Литургију је појањем украсио Хор свештеника и богослова под управом протонамесника Бранка Чолића. Беседио је владика Исихије:
– Јеванђељски одломак седме Недеље по Духовима (Мт 9, 27- 35) један је од оних у којима нас Господ Христос учи о снази и значају вере. „Да буде по вери вашој…“ говори Господ слепима које ослобађа од тог животног усуда, али и свима нама. На основу вере знамо да смо боголики, да смо Богу мили и да имамо благодати Божје да Му се обраћамо, јер Он нас је створио, одржава нас у животу и спасава. У данашњем јеванђељу имамо пример огромне вере и благодатне молитве, јер та верa долази од двојице несрећника без телесног вида, који су живели у великим недаћама и страдањима и за помоћ се обраћају „Сину Давидовом“ – Месији и помазанику Божјем кога је Израиљ чекао да га спасе ропства.
Долазак Месијин има посебан пријем код сваког од нас. Они који су болесни и који схватају живот световно и телесно, њима је Месија онај ко ће да дође да их нахрани, да им удобност у животу и ослободи их од ропства Римском царству. Они који су имали дубљу веру, они су сматрали да ће их Месија ослободити од страдања у овом свету у смислу одвојености од Бога. Страдања, зато што смо у греху и не остварујемо лик Божји у нама, не уподобљавамо се и не живимо по благодати закону Божјем. Обраћање слепаца Господу речима: “Сине Давидов…“ показује да Га они виде унутрашњим очима, истинском вером, те од Њега траже помиловање, а потом исцељење од слепила. Господ препознаје њихову истиниту веру, пружа им милост и исцељује их.
Сви ми верујемо у Господа, сви који долазимо у цркву, али и они који долазе ретко. Свако има у себи уграђену, од Бога даровану веру, коју треба да пронађемо у себи, да је култивишемо и негујемо. То се ради кроз молитву и пост, кроз остваривање те вере у делима. Господ нам даје да веру у Њега можемо да спроводимо и да чинимо добра дела. Највише се уподобљавамо кад љубимо Бога и ближње.
Управо на светој Литургији доживљавамо царство делатне љубави и благодат Божју према ономе колико се трудимо да живимо у вери. Када се у Светој тајни причешћа сјединимо са Богом и једни са другима, благодат Духа Светога са собом износимо у свет, живимо по њој и делимо је ближњима. То је нарочито важно у времену напада на Цркву, породицу и све вредности које нам она преноси током двомиленијумског трајања. Хришћанска породица треба да буде упориште. Човек и жена треба да се у њој осећају као у рају, да изграђују породицу у љубави и вери, а деца ће бити заштићена благодаћу Божјом. Децу треба да васпитавамо у духу јеванђељском и објаснимо да је погрешно оно што их учe ван Цркве и ван благодати Божје. Тако, бивамо налик исцељеним страдалницима и заједно са њима у свету прослављамо Бога, Јединог Који чини чудеса и Коме се треба молити.
Извор: Епархија ваљевска
