Наиме, у средишту Великог поста налази се Часни крст као укрепљење наше и подсетник зашто чинимо све што чинимо у посту. Овде се не ради о созерцавању самог Распећа Христовог, то долази кад се за то спремимо, већ о животворној сили Крста Господњег, коју сви хришћани прослављају и клањају се као попришту Христовог страдања за нас и страдања нашег из љубави према Њему. У данашњем Јеванђељу (Мк 8, 34- 38; 9- 1) Господ нас учи о добровољном одрицању од себе, узимању крста и кретању за Њим. У овом животу сви страдамо и то не може да се измери, јер нико не зна дубину наше душе, а тиме и дубину нашег страдања, наше несреће, слабости и огреховљености. Само Бог зна ту меру и само Он је кадар да, све то видевши, преузме на Себе и понуди нам руку, којом је Адама и Еву извео из ада, да и нас изведе из смртности која је кроз њих дошла. Нама даје благодат да, кроз подвиг и труд, и сами увидимо то страдање у себи. Ако то учинимо, онда ћемо видети да је то страдање велико, да је наш грех огроман и да нема спасења, ако се уздамо у палу људску природу, у себе или у човека. Нико није у сили да се бори са својим грехом, већ нам треба сила Божја, која се огледа у сили Часног Крста.
– Господ носи крст за све нас, а од нас тражи да носимо своје крстове, које смо сами подигли и које морамо да понесемо, јер су производ страдања због сопствених грехова и погрешног живота. Једино ако то страдање схватимо као крст, који смо понели да би следили Господа, навео је ваљевски архипастир, то страдање је крсно. Ако, пак, не схватимо и немамо вере и окренемо се Господу, то страдање је на нашу пропаст и завршавамо у одвојености од Бога. Само у Господу је спасење, а наше је да то увидимо, одрекавши се своје гордости, смиримо се, будемо права чеда Божја и идемо за Њим. Смисао живљења на земљи има за циљ улазак у Царство Божје, будући да нас никаква овоземаљска блага и признања не могу одвести истинској радости. Насупрот томе, могу одвести очајању које се изнова продубљује. Господ нас данас укрепљује снагом животворног Крста и даје снагу да наставимо подвиг поста, да читаве седмице размишљамо о сили Крста и њему се клањамо… Клањамо се Крсту као светињи на којој се Господ разапео за нас, на којој је узео наше грехе и поднео страдање искључиво због њих, јер Он Сам није се огрешио ни о кога и ни о шта. Вечни живот у благодати се добија само учествовањем у светој тајни причешћа и благословивши своју духовну децу да у овом веку прослављају име Божје, а у будућем веку то чине заједно са светима – беседио је владика Исихије.
На крају богослужења, прочитана је архипастирска грамата којом се потврђује рукоположење рибничког настојатеља Арсенија у чин јеромонаха. – То је – рекао је владика Исихије – отац Арсеније симболично примио у Недељу крстопоклону као крст који има да носи и који ће, наравно, да служи Цркви и овој обитељи, као и свима који овде долазе ради духовне утехе.
Извор: Епархија ваљевска
