Постоје многи људи који имају веру у Бога, али веру која није искристалисана, која није издефинисана светим Јеванђељем, предањем и учењем Цркве, те сматрају да могу као индивидуалци, као неки самостални побожњаци, да задобију спасење ван Цркве. Они се врло често саплићу о људске слабости које уочавају на првом месту код свештенослужитеља, а онда и код других верујућих хришћана. Они се саблажњавају гледајући друге док, у ствари, сами сведоче да још увек нису себе довољно упознали, да још увек нису ни малим прстом мрднули да принесу Богу своје лично покајање, па зато имају времена и дрскости да гледају шта други ради, да се тиме баве, да то осуђују и просуђују и да због тога стоје ван Цркве. Наводно верују у Бога, али се цркве мало гнушају због нас који смо по милости Божјој, а не по својој заслузи, чланови Цркве. Међутим, Господ је дошао да грешнике спасе, не умишљене праведнике. Зато је важно да поштујемо Цркву, да поштујемо црквену хијерархију, зато је важно да држимо гард, јер само тако ћемо се одупрети духу овог света који је противан сваком благослову Божјем.
Извор: Епархија тимочка
