Мираз у 21. веку је готово изумро као обичај, а тамо где се сачувао више је део фолклора него неопходности.

Порекло мираза вуче корене из давне прошлости и везан је за бригу о породици, која је и у прошлости као и сада била основна ћелија друштва. Мираз није искључиво српски обичај и среће се у бројним друштвима и цивилизацијама. Где је првобитно примењиван не може се поуздано рећи.

Породица је почивала на мушкарцу. Мушкарац је остајао на земљи или освајао нову. Жене су одлазиле у нове породице и односиле са собом део породичног блага (вредности). То је био њихов залог за будући живот. Што би девојка имала мање вредности, мање би била пожељна и тражена као невеста.

Наравно жене нису зарађивале и мираз је и са те стране био неопходан као залог њихове будућности. Нешто што ће им обезбедити да не морају да брину да ли ће њихов муж или нова породица моћи да се старају о њима.

Мираз је био обично код добростојећих фамилија у виду златних дуката и вредног кућног сервиса и намештаја, а уобичајено је код средњег и сиромашног сталежа био састављен од бираних тканина за одела и столове.

Девојка која је била јединица, и једина наследница, у мираз би доносила цело своје имање и таква је била нарочито тражена за удају, а у српском језику називана је миразџиком.

У Србији се у сеоским срединама тај обичај сачувао готово до 70-тих година прошлог века, а у градовима је након Другог Светског Рата, готово изгубио значај.

Сада када је жена често испред мушкарца као стуб породице, а и ради послове равноправно са мушкарцима, за њу потреба за миразом не постоји.И ако не постоји у виду обичаја и конкретне материјалне потпоре, мираз је свакако присутан. Нека жена у брак уноси добар аутомобил, нека свој посао и диплому, а нека просто своју телесну пријатност. Све су то мирази и све су то добри мамци. Зависи шта код ког мушкарца има утицаја.

Онај мираз који је увек дискутабилан а очитује се женском интелигенцијом, јесте нешто што можда и просечан мушкарац не би пожелео прво. Али паметна жена је нешто што се ценило увек, и само онај ко и сам није паметан не би желео паметну жену.
Да мало боље познају историју знали би да је премудри цар Соломон записао да је кућа од отаца, а да је мудра жена од Господа (Соломон 19.14)

Оно што може цивилизацијски да нас забрине јесте питање које жене све чешће постављају. Оне кажу „добро, ја сам у овај брак унела и себе и своје знање и своју могућност да рађам и да радим исто ако не и боље него мој муж. А шта је он унео?“

 

Владан Ракановић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име