Шта може ум мој пером да напише
Да душа реч већ није рекла своју?
Шта да се рекне и ново и више
Да ми изрази љубав и чар твоју?

Ништа, мој друже. Ал изјаве ране:
Да си мој, а ја – твој да сам, говорим
Као молитву, реч по реч, кроз дане.
Јер, кад је вечна љубав којом горим –

Она је нова, иако је стара;
Ко пре – дубока; бора јој не шкоди,
Ни зуб времена – јер она претвара

Старост у слугу и на то је своди.
Она као наново рођена
Кад остарелост мисли да је – сена.

 

 

Поезија суштине

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име