У човеку дакле постоји воља за смислом; али, постоји ли и осећање да живот има смисао? Другим речима, до сада смо се бавили мотивационо – теоријским становиштима логотерапије, а сада се окрећемо „логотерапији“ тј. логотерапијској теорији смисла. И за почетак, запитајмо се може ли логотерапеут показати човеку смисао. Рекао бих да он на првом месту треба да настоји да се смисао не изгуби, јер је управо то учинио редукционизам.
Допустите ми да се овде присетим једног случаја који ми се догодио када сам имао тринаест година. Једном је мој учитељ познавања природе шетао горе-доле по разреду и говорио нам како, према последњим поузданим подацима, живот није ништа друго до процес изгарања, напросто процес оксидације. Ја сам скочио са свог места и не тражећи дозволу, што у то време није био обичај, добацио му питање: „Који је онда смисао живота?“. наравно он није могао одговорити баш зато што је био редукциониста.
Поставља се питање како заправо помажемо људима који очајавају због очигледне бесмислености живота. на почетку сам рекао да вредности пропадају управо зато што традиције носе вредности, а ми се суочавамо са њиховим пропадањем. Па ипак ја мислим да је чак и у оваквом стању још увек могуће наћи смисао. Стварност се приказује увек у облику специфичне, конкретне ситуације, а како је свака животна ситуација јединствена , произилази и то да смисао ситуације мора бити јединствен. Због тога заправо не би било могуће да се смисао преноси традицијама. Само вредности – које би се могле дефинисати као универзална значења – могу бити под утицајем пропадања традиција.
Могло би се рећи да се нагони преносе генима, а вредности традицијама, док је смисао, будући да је јединствен, ствар индивидуалног откровења. Свако га мора наћи сам, открити га сам, а такво ће откриће имати јединствен смисао. Данашње схватање допушта да ће открића таквог смисла бити могућа чак и уколико нестану све универзалне вредности. Кратко речено – ЖИВЕО СМИСАО!
Крај првог дела
Виктор Фрнакл – из књиге Нечујни вапај за смислом
