Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, у Недељу шесту – Слепога, 9. јуна 2024. године.

Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи: марчански Сава, јегарски и новоизабрани британско-ирски Нектарије и липљански Доситеј, презвитери и ђакони, у молитвеном присуству бројног верног народа.

Поучавајући сабране беседом, Патријарх Порфирије је рекао да ми пролазећи кроз разна искушења и невоље, не треба увек да трагамо за кривцем и треба да се боримо против свога искушења и настројења да неко мора да бити кажњен да би се успоставила правда. Него, треба да имамо смирење и стрпљење да дочекамо да нам се јави Господ који ће баш због тога што смо имали смирење и стрпљење дати одговор на нашу недоумицу. Јер то стрпљење и смирење није ништа друго него унутарње оздрављење, непрестано оздрављење које нас чини способнима да можемо да проникнемо у тајне које се не могу разумети логиком и правилима овог света.

„Логика овога света је сва у узрочно последичном контексту, тј људи у свему покушавају да нађу логичке разлоге, рационалне разлоге. Све покушавају да разумеју из логике овога света. Из своје перспективе, из својих снага и својих моћи. А логика вере, логика љубави, не поштује рационалне разлоге, не пошује логику овога света. Не поштује каузални поредак овога света. Напротив, логика љубави и логика вере, има своја правила и она је сва, ми смо навикли тако да говоримо, у ЧУДУ. Ту много, много тога, нема своје логичке разлоге. Ту много тога нема своја рационалистичка упоришта. Логика вере, логика љубави, захтева скок из каузалног, јуридичког контекста нашега постојања у духовне просторе. У просторе у којима влада благодат Божја и Његова љубав. У просторима у којима правила не постоје да би тиранисала човека, да би човек њима робовао. Него постоје да би помогла човеку тј нама да изађемо из контекста и правила логике овога света и уђемо у простор вере и љубави.“

Даље је Патријарх објаснио ту логику овога света која је увек у потрази за кривцем:

„За све сматрају да мора постојати кривац и кривица. За све што се не уклапа у логику овога света мора да постоји онај који ће бити кажњен…и ми пролазећи кроз разне сциле и харибде, невоље и искушења не треба да трагамо за кривцем. И треба да се боримо против свога искушења и настројења да неко мора бити кажњен д би се успоставила правда, него треба да имамо смирење и стрпљење, да дочекамо да нам се јави Господ. Који ће баш због тога што смо имали смирење и стрпљење дати и одговор на нашу недоумицу, јер то смирње и стрпљење није ништа друго него унутарње озрдављење, непрестано оздрављење које нас чини способнима да можемо да проникнемо у тајне које се не могу разумети логиком и правилима овога света…(Бог) увек гледа на читавог човека, и на душу и на тело. Човек је и душа. Човек је и тело. И само онда када се исцељује у потпуности, целовито, интегрално, он већ сада и овде препознаје присуство Небеског Божјег Царства у историји.

Целу беседу можете погледати на видео снимку испод:

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име