Ако питаш некога ко има више година од тебе, он ће да ти каже ”овако никад раније није било”, и сигурно је да није, што је један од показатеља напретка и еволуирања друштва у којем живимо. Сасвим је јасно да се некаквом путањом крећемо и пред нама је вечита дилема да ли је та путања узлазна или пак неки смер за који не знамо куда води. Сва научна достигнућа, сазнања до којих смо радом и муком, крвљу и искуством, која је време прекалило… све се доводи у питање. Чињенице се оспоравају произвољним ставовима без ваљаних аргумената. Испали смо из трке за стицањем знања и започели борбу за индивидуалним наметањем које произилази из личног комплекса и фрустрације.
Имамо механизам који нам је то омогућио, јавне отворене друштвене мреже и медије. Два поља на којим је све дозвољено јер су права загарантована. Било која прича лагано се може пласирати популацији ако је зачињена сензационализмом и популизмом. Одмах је у трендингу. Алгоритам помогне да ”вест” сама изађе пред наше очи без икаквог филтера, а у својој глави и у срцу смо одавно тај филтер дисејбловали. Наше душе из дана у дан су бомбардоване бљештавом рекламом, порнографским водитељкама, чак и у информативном програму, рекламама о коцкарницама које ”дарују” само велике добитке.
Снимају се и пуштају музички спотови које снимају балавци који би требало да су у школама, не у луксузним аутомобилима и гардероби која кошта као годишња плата нормалног човека. Са друге стране, тик токери и јутјубери су ту да из ”прве руке” сниме и покажу нам раскош и славу, велике и луксузне станове и виле, своја путовања… И као врхунац свега, она ”јагода” на врху духовног и менталног сметлишта, представљају онлајн, интернет, сајбер ”духовници” који очас посла решавају проблем убрзаног живота и спуштају нас у стање зомби мировања.
Аутомобили, куће и станови су изнајмљени, а сатови су позајмљени за сликање. Незамислива количина лажи која води младу душу у заблуду. Отпад и сметлиште добијају вредност и руше сваку моралну вертикалу.
ПРАВО ЈЕ ПОТИСНУЛО ОБАВЕЗУ. Право је реч која је печат на дозволи која сваком појединцу даје слободу да делује. ”Све креће из куће”, важило је некада. Деца уцењују родитеље а социјалне службе им одузимају ту исту децу ако се успротиве њиховим захтевима. Наставници у школама морају да слушају децу, са опрезом и тихим тоном да им се обраћају да их не би узнемирили. ТВ и радио програм уређују они који нису уредници већ сврси сходно послушни људи. Информација је лаж која без последице кружи етром и јавним простором. Жена је на сликама и у јавности постала сексуални објекат и аутомат у који се убацују новчанице. Округло је постало равно, а прошлост се ревидира и пише у садашњем времену онако како то највише одговара тренутку.
Зато, ако питаш некога ко има више година од тебе, он ће увек да ти каже ”овако никад није било”. Где смо онда кренули, ка чему идемо….?