У времену након пада Константинопоља 1453., а и пре, многе империје су претендовале на континуитет са Римским Царством. Уосталом и сам Константинопољ је урадио исто сматрајући се Новим Римом, и владајући над „Ромејима“ све до пада под Турке. Реч је о моћи, утицају, престижу… Дакле, земаљским темама. У Византији је све ово преко симфоније државе и цркве постало и црквена тематика. Али сасвим је јасно, да је то само историјски и контекстуално условљена црквена тематика. Не догматски. Када су историјске околност довеле до нестанка православних империја ово је престало да буде тематика Цркве. Изгледа за свакога осим за патријарха истанбулског Вартоломеја, који се, поред екологије, изгледа једино тиме и бави.
Он је недавно оптужио Руску Православну Цркву, додуше уз конфабулације и еуфемизме („Москва је настојала да замени Цариградску Патријаршију прокламујући да Москва представља „трећи Рим“.“ Која Москва? Црквена или политичка? И како се „трећим Римом“ мења Цариградска Патријаршија кад је други (нови) Рим била империја, а не патријаршија? Или је патријарх Вартоломеј ипак замислио да је и данашњи Фанар у ствари Ромејско Царство?) за, ни мање ни више, него јерес. Чији је зачетак, по Вартоломеју, идеја „трећег Рима“.
На страну то да Руска Црква никада није износила став да је она нова „васељенска“ Патријаршија, нити тражила измену диптиха, ни у оно време, а још мање данас. Нити постоји и један званични документ Цркве у Русији којим би Вартоломеј могао да маше као доказом својих теза о трећем Риму и изведеницама. Стога остаје да закључимо да патријарх Истанбула чита текстове савремених руских царебожника па је помешао шта је Црква, а шта су секте, као што је помешао и шта је империја, а шта патријаршија у свом случају.
А сад да видимо кога у ствари патријарх Вартоломеј посредно оптужује као зачетника руске јереси кроз идеју о „трећем Риму“. Све постаје карикирано, готово до бесловесности, ако узмемо у обзир да је можда историјски најодговорнија особа за развој идеје о Москви као „трећем Риму“ управо византијска принцеза! Реч је о Софији Палеолог која се удала за великог кнеза Ивана III 1472.г. У историјографији је познато да је она увела византијски поредак, грандиозност и обичаје на руски двор. И не само то, него је управо због ње као руски државни грб усвојен двоглави орао, иначе њен породични грб Палеолога тиме и практично и симболично манифестујући континуитет Ромејског Царства (другог/новог Рима). Што је ова велика кнегиња руска и византијска принцеза додатно утврдила преко свога сина Василија III, који је први у историји Русије назван царем.
Дакле, патријарх Вартоломеј за „трећи Рим“ може да захвали византијској принцези.
ФБ – Ведран Гагић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име