Данас у Цркви слушамо Јеванђеље о Страшном суду. Један моменат ми је ове године био нарочито упечатљив. Често се људи питају који је смисао патње и страдања, зар људи баш морају да пате и страдају? Зар не би могло да сви, све време, буду срећни? Ипак патња је саставни део живота свакога од нас. Ми је не тражимо, и не треба да је тражимо, али нас она снађе. Ни наизглед најсрећнији људи нису увек срећни, а постоји и један парадокс који смо сви сигурно видели макар једном, а можда и више пута у животу. Наиме, некад људи, који по нашем суду имају све што им треба за потпуну срећу, јесу дубоко најнесрећнији људи, који пате далеко више од многих који су наизглед у далеко тежим околностима. Како год било, сви понекад патимо. Један одговор на ову дилему патње, нуди нам се и у данашњем Јеванђељу.
Као један од критеријума праведног Суда Божијег, који је нама неопходан да га знамо, зато нам је и саопштен, наводи се питање да ли смо у животу чинили добро онима који су „најмањи“, онда када су се нашли у патњи, страдању и невољи. Дакле, њихова страдања, која су страдања свих нас, пре или касније, у мањој или већој мери, Бог користи као оруђе спасења. Јер управо дела која се везују за патњу постају један од „критеријума“ разлучења „оваца“ од „јаради“. На тај начин Бог страдањима даје смисао јер патња постаје простор нашег врлинског живота. Ту ми, као у некој школи, вежбамо и потврђујемо своју веру, наду и љубав, оваплоћујући ове врлине кроз наш однос са другим људима.
Христос патњи даје смисао на још један начин. Тако што се поистовећује са овим „најмањима“ који су у невољи. А као што знамо, Христос не само што је пострадао и распет био, него је и Васкрсао. Зато свакоме који га прими као свога Спаситеља даје Живот вечни. Због тога и свима онима који страдају даје вечну наду насупрот бесмислу бола и патње. Јер ако је Он, као Праведник, висио на Крсту и изашао из Гроба као Победитељ смрти, онда је то што је смрт побеђена најважнија чињеница и најважнија вест у целој историји. Ова вест сваку патњу чини ни мање ни више него семеном вечности. А ако је семе вечности, зар није онда постала осмишљена? А ако је та најстрашнија од свих људских патњи, смрт, побеђена, која онда патња може да издржи васкрсење Христово?
Видимо дакле, да Бог све чини на наше добро, али оно коначно и крајње и вечно добро, у заједници с Њим. На ту заједницу нас позива већ сада, поистовећујући се са „најмањима“ од нас. Чак и патња, коју сви, као разумна бића, избегавамо, од које се склањамо, коју не желимо и не тражимо, а која нас ипак задеси као несавршене (или можда још недовршене по Прототипу, Христу), вером у Христа постаје оруђе нашег усавршавања, простор нашег заједништва с Христом и у коначници, нашег спасења.
Јеванђелско читање (Мт 25, 31-46):
А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.
Ведран Гагић, ФБ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име