Четрнаести век, када се и обнавља црква Богородице Љевишке, одликује изузетна делатност у уметности. Од 1299. до 1321. се та живост у архитектури и сликарству, можда најбоље уочава.
Велики византијски покрет духовне обнове потекао је из Цраиграда, којим је у то доба владала династија Палеолога. Истицале су се највише престонице, већ поменути Цариград, други град царства, Солун, а онда и двор краља Милутина у Србији.
Краљ Милутин је 1299. постао члан најуже царске породице, када је постао зет Андроника II (оженивши његову ћерку Симониду, која је тада имала само пет година).
Милутин је од Србије створио једно од најјачих жаришта културне делатности, а у уметности је био више надахнут традицијама византијске уметности, него наслеђем српске уметности XIII века. Он, као нови ктитор, обнавља Хиландар, и подиже цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, Светог Никите, Грачаницу, Краљеву цркву у Студеници, манастир Бањску, и Богоридицу Љевишку.
Сем у цркви манастира Бањска (своју гробну цркву градио је по узору на Студеницу у којој је сахрањен Стефан Немања), у задужбинама краља Милутина преовлађује нов начин зидања опеком и тесаницима у наизменичним редовима, утапаним у малтер. Усвојен је тип уписаног крста, са једном или пет купола, а фасаде су плениле шаренилом.
Црква Богородице Љевишке преграђена је 1307. године, на месту старе базилике која је лежала на још старијим темељима византијске цркве.
Протомајстор Никола је добио задатак да нове тенденције смести у старе темеље, те ова црква није пример најбољег склада пропорција, али је свакако била сложен грађевински подухват. У широки средњи брод старе базилике смештено је четири пара нових стубаца, док су стари ојачани, како би се изнад њих подигла снажна купола. На угловима уских и нижих бочних бродова, на источној и западној страни, подигнуте су уске и лаке куполице. Ова црква споља изгледа као петобродна базилика, што није у том тренутку било ново решење, али је зато нејна фасада заоденута шареним, тада савременим изгледом.
Богородица Љевишка на западу има плитку припрату над којом су, на спрату, подигнуте капеле и висок звоник.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nationalgeographic.rs
