Након укупно једанаест година проф. др Драган Милин, професор Православно-богословског факултета у пензији, превео је Стари завет са старојеврејског на савремени српски језик.
Проф. др Милин је за превод користио Библију Штутгартензију (Biblia Hebraica Stuttgartensia), издање из 1997, чији текст сматра најприближнијим оригиналу, а уз њу и превод Ђуре Даничића на српском, користио је још два-три добра речника, посебне анализе на њемачком језику сваке старозаветне књиге и сваке ријечи у њима, у ком је падежу и шта означава, док је паралелно читао још девет превода Старог завета на друге језике: грчки, латински, црквенословенски, руски, енглески, њемачки, француски, два хрватска.
„Ја сам се 40 година бавио јеврејским језиком који сам заволео од прве године факултета, па сам чак на првој и другој години помагао оним студентима којим је то теже ишло. Обично би то био неки црнац који не зна српски, па би то била нека старија госпођа и ја сам се толико трудио да им објасним, да сам већ до краја студија имао своју методику наставе.
Те године сам био у Швајцарској и била су два лектора. Тамо имају три курса: почетни , средњи и напредни. А ја, пошто сам отишао само по том задатку, да учим јеврејски, пријавим се на сва три. И прво сам био на средњем и запамти ме лектор, кад кроз два дана ја дошао на почетни. Каже: „хер Милин шта тражите ви овдје сада“. Рекох: „хоћу да видим како предајете алеф-бет (јеврејску азбуку)“.
Хоћу да видим од почетка. И то је знање и узгред хоћу да кажем да сам највише волио да предајем алеф-бет. Мислим да сам то добро предавао. Са студентима сам радио неке одјељке и нисам смио да се ријешим на овако велики посао. Иначе, већ 40 година сам био сарадник у Српском библијском друштву, нашем огранку Свјетског библијског друштва. Није уопште да“ударам у танке жице“. Имао сам 65 година, када сам се ријешио. Узгред, свима сада кажем – не бојте се старости. Ја сам своје животне дјело урадио када сам завршио свој професорски рад. Што сам написао, написао, што сам предавао, предавао. Најбоље сам урадио у пензији. Значи, ви из најлепшег доба немојте да се бојите. То се каже „осмислио сам пензију“, каже проф. др Милин.
Наглашава да у преводилаштву Библије постоје оригинални преводи, који теже да буду што вернији изворним текстовима, као и они популарни, који се приближнији укусу савременог читаоца и, условно говорећи, слободнији.
Професор Милин определио се за први приступ, а у настојању да буде што ближи оригиналу, трудио се да прикаже стил старог писца, а не да га осавременим како би читаоцу било љепше.
Радећи на преводу бојао се, ако је већ прихватио тај посао, да му се деси, како је казао, слепило, мождани удар, да умре…
„Најкривље би ми било да ми се то деси у пола књиге. Онда можете да баците то јер нема ко да настави. Стварно сам се бојао смрти, па зато, можда уображено, могу да кажем да ме је Бог сачувао.
Негде сам то већ рекао да сам сваки дан радио отприлике једну страницу или једну главу и за то време нисам знао ни да ли сам ожењен, ни да ли имам децу, ни где сам нити ко сам. Ужасна концентрација, од девет до 12. Био је то веома напоран рад, али дозиран“, казао је професор Милин.
Истиче да је након девет година на преводу, још две је радио на прочишћавању текста, што је у ствари 11 година.
„Зашто оволико дуго? Треба знати да библијски текст нема интерпункцију, знак питања, знак навода… Све то преводилац треба да претпостави. Не знате да ли је реченица узвична или само исказна“, казао је проф. Милин, истакавши да је користећи поменутих девет превода знао и по грешкама закључити како је нешто преведено са енглеског, руског и сл.
Приликом превођења, тешког и лепог посла, каже да се осећао и као криминалистички инспектор.
„Дешавало ми се на неколико места да осам језика преведе погрешно, а један тачно“, прича проф. Милин.
„Српски језик није богат језик, није захвалан. Са стручњацима сам разговарао. Црквенословенски је далеко богатији, а најбогатији језик на свијету је грчки. Они пет ријечи имају за ријеч љубав, а ми љубав.
Стручњаци знају рећи да се језик мијења. Неке термине са стране смо већ узели, па је рецимо цијела фудбалска терминологија енглеска и ми смо то прихватили (корнер, аут, голман, фудбал, бек, енац, офсајд..)“, каже проф. Милин и истиче да је посебно погрешно када пола стране ријечи искомбинујемо са нашом (шутирати), или чак, као од стране наших исељеника у Аустралији (већ друга, треће генерација) који од владике траже да им „блеса“ (енг. bless – благословити) кућу.
Проф. Милин је поручио и да би Библију требало сви да прочитају од корица до корица бар једном, независно од вјерских увјерења, да је Стари завјет темељ на којем је настало хришћанство, а новозавјетна јеванђеља надградња.
И као што је проф. Милин нагласио у једном претходном разговору: „Тако је и код Јевреја: они јако поштују своју Тору (Стари завет), али су је надградили својим Талмудом. И муслимани поштују све личности Старог завета, али послије тога имају Куран. Стари завет је, дакле, основа за три велике религије света и у сваком смислу је незаобилазан“.
светигора
