Бака Перса из косовског села Паралово бранила је храм од албанских рушитеља са своје две руке 10 година. Старицу и њене синове више пута су нападали, али су издржали и вратили су цркву свом селу.

Током комунистичког прогона, према причању мештана, код малог места Ново Брдо, порушена је црква Светих Константина и Јелене. Тадашњим комунистима је био потребан материјал за изградњу штале за јавно стадо.

Једина особа која се сећа да је овде била црква је бака Перса. Она је са две руке отерала Албанца који је хтео да узме земљу на којој се налазила црква.

„Није важно што је храм порушен, анђео је још ту“.

– Сећам се да сам натерала Албанца да оде одавде, и ја сам се борила са њим“, каже Перса.

– Ово место је наше, црквено, и Албанац је хтео да га купи. Нема везе што је храм порушен, анђео је још ту! Тако је овај Албанац скоро сваки дан долазио овде тражећи да му продам земљу где је била црква, био је веома дрски. Послали су га три пута…тај дан деца су отишла а ја сам остао сама код куће. Опет се појавио:

„Продај ми ову земљу, ионако ти неће требати, ионако ћеш нестати одавде, земља је наша.“ Рекла сам му:

„Немој ни да помишљаш на то. Нећемо дати ти дати. Ако треба, купићу га сама. То се касније и догодило: бивши власник нам је дао земљу за симболичну цену, хтео је да остане у рукама православаца. 

Када је Албанац сазнао, истрчао је из дворишта и дошао до мене! Викао је и псовао. Шта је требало да урадим? Ухватила сам га за врат и за руку и избацила, он је побегао. Јурила сам га: „Ово је храм, разумеш?! Ова земља није твоја!“

Бака је оптужена за тешки напад. Јасно, јер је терориста: напала је недужног и мирољубивог Албанца, који јој је једноставно пожелео добро јутро. Мирни Албанац, три пута старији од ње и десет пута јачи од ње, отишао у полицију, захтевајући да казни православног фанатика. Из затвора су је спасиле комшије које су биле сведоци не баш мирољубивог понашања.

– Не можемо толерисати лажи! Ми Срби смо овде осуђени на пропаст. Али да се плашимо, да се понизимо пред освајачима – не, нећемо толерисати тако нешто! 

Ја се не бојим. Нисам сам: имам своју децу, своје унуке, своју земљу, своју цркву… И нећу дозволити да ме понижавају у својој земљи, дакле!

Наравно, покушаји да се заузме црква нису престајали: на Персиног сина је бацано камење, а саму баку је секиром напао млади албански пастир када се усудила да истера његово стадо крава са црквене земље.

– „Само напред! Нећете у храм!“ – То је све што сам му рекла“, каже Перса.

Опет, док су се православни спремали за славу, крчећи терен за молитву, појавио се Албанац.

– Када су косили травњак у црквеном простору, припремајући се за славу, овај Албанац је мом сину претио секиром. Изашла сам  и рекла му:

„ За тебе нема места на овој земљи, овде је храм? Био је и биће, веруј ми!“. Неки полицајац стоји у близини, „независног Косова“, и каже:

„Бако, ћути, ти ништа не знаш!“ Рекла сам му:

„Шта мислиш да не знам? Ја живим 80 година, ишао сам овде у храм, а ти си малочас дошао и то непозван.“

Осећа се српска упорност:

И Паралову је, трудом породице бака Персе, подигнута нова црква Светог Константина и Јелене. Није било довољно новца да се стара црква у потпуности обнови (надамо се да ће у догледно време бити обновљена), па је у близини нова, мала црква. Нема звоника, скромна, сиромашна, али ради,  и овде се поново чују молитве. И, како је на Косову постала лоша традиција, нова црква је већ неколико пута оскрнављена, недавно су покрадене иконе и прилози.

Цркву одржавају, наравно, баба Перса и њени синови. Они су прави градитељи цркве: они су готово сами зидали нове темеље, сами су радили унутрашње послове цркве. Недељом и другим празницима Персија отвара цркву, кади, мало је свештеника на Косову и Метохији.

Паралово је мало село у планинском крају са лошом инфраструктуром. Није лако стићи тамо. И пре рата хиљаде становника отишло је да нађу посао и боље услове за живот. А после 1999. године овде скоро нико не живи. Али сада, трудом баке Персе и њене породице, некадашњи српски становници долазе у Паралово да прославе црквену славу Светих Константина и Јелену.

 

Превела редакција Чудо

Православие.ру

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име