Поводом неких брзоплетих или пак злонамерних коментара у вези читања анатемизама у Недељу Православља, од стране Његове Светости Патријарха Порфирија, оно што је важно истаћи је следеће:
1. Патријарх Порфирије није у Недељу Правослсвља исповедао било какву јерес, нити је анатемисао било које православно учење.
2. Превод на српски језик који је читао Патријарх јесте незграпан и није баш најсрећнији, али онај ко се бар мало удуби у смисао реченог, увидеће да Патријарх није исповедио никакву јерес.
3. Постоје често и злонамерни људи који прате сваку реч Патријарха Порфирија и гледају да је протумаче на свој искривљени начин, као и да своје злоумишљеније рашире преко интернета и узбуне верни народ.
Шта је Патријарх у суштини прочитао и како то свако од нас који знамо основне истине православне вере, који лично познајемо Патријарха али и верујемо нашем Патријарху, требамо и једино можемо хришћански разумети.
Цитирам Патријарха:
а.) „Онима који погрешно уче о Духу Светоме (о томе да Дух Свети од Оца происходи). Анатема!“
Не разумем шта овде није јасно? Дакле, није овде Патријарх рекао да је погрешно учење – да Дух Свети происходи од Оца, већ је анатемисао оне који о Духу Светоме и о тој истини – да Дух Свети происходи од Оца, погрешно уче.
б.) „Онима који погрешно уче о Цркви Божијој (као Телу Христовом). Анатема.“
Исти случај је о овде. Патријарх је анатемисао све оне који погрешно уче о Цркви Божијој, јер Црква Божија јесте Тело Христово, и о томе је у свом животу Патријарх говорио на стотине пута.
Патријарх дакле није рекао: Онима који погрешно уче о Цркви Божијој, да је Она тобоже Тело Христово. Анатема.
Не, Патријарх је исповедио истину да је Црква Божија Тело Христово, и да се предају анатеми сви они који уче погрешно о Цркви Божијој тј. о Телу Христовом.
Све је дакле лакоразумљиво а садржај, контекст и смисао свега што је рекао Патријарх је у суштини чисто православан.
Акценат код нас православних и добронамерних хришћана, не сме дакле бити, нити је, у сумњи у Патријархову православност, већ у потврди истине Православља, и у поверењу у Његову Светост.
Мада, истини за вољу, превод који је кориштен заиста и није баш најсрећнији. Сигурно се може наћи далеко бољи и прецизнији. Текст који ће бити још бољи и који неће баш никога ни на тренутак збунити, нити ће злонамерним људима дати прилику да шире клевете против Патријарха. Не смемо заборавити да живимо у временима где многи злонамерни људи просто имају задатак да клевећу и блате Патријарха.
Извод из беседе Архимандрита Петра, Игумана Манастира Пиносава
Христос посреди нас.
Ако већ може да се нађе бољи превод, а сигурно да је могао бити ангажован неки професор србскога језика и ко год би могао бити потребан за такав посао, да све те реченице устроји да недвосмислено изражавају оно што су аутори хтели да кажу, онда је требало то урадити или пронаћи бољи текст.
Ако су истине или делови истина, читани из Синодика, стављани у заграде то може бити проблем, јер може да се тумачи да се анатема баца на оне који то у заградама уче и да је баш то погрешно чиме долазимо до великог проблема. Треба питати и правнике за ово јер зарез и тачка пресудно мењају смисао реченице ако промене место у истој. Ово није наивно, а време у којем живимо је баш варљиво и препуно искушења. Требало је повести рачуна о овоме.
Свако добро од Господа.
Ако је „србског“ онда није професор, тако да, боље да се држи подаље, само би погоршао ствар.
Prethodni komentar je sasvim dovoljan,podržavam.
Ја не сумњам да је Патријарх мислио православно. Али речено је непрецизно, тако да је могуће двосмислено тумачење.
Оно што је рђав знак – откуд несклад мисли и говора у ставу који је по својој природи искључив? Нарочито ако имамо у виду да се „устима исповеда за спасење“ (Рим. 10.10).
У најмању руку ово је једна много велика опомена од Господа.
Најглавније од свега,Бог нас сигурно неће питати шта је радио Патријарх Српски или неко други од владика. Евентуално би можда могло да буде питање шта смо ми говорили о њима. Искрено,мислио сам да је већи проблем што се неко вријеме није уопште читало у Недељи Православља.