Ми, православни хришћани, у ова тешка и судбоносна времена смо сведоци многих знамења који потресају земљу и свакога човека на њој, чинећи и творећи невиђене ствари у скоријој историји. Сведоци смо и тога да Христос није оставио род свој и није прекршио обећање своје, која је управо Васкрсењем Својим даровао човеку.
Желећи да створи човека и стварајући га из љубави, Бог жели да вечно човек живи у заједници са Створитељем својим, Богом Тројичним – Оцем, Сином и Духом Светим. И да би се успоставила након Адамовог пада раскинута веза између Бога и човека и не само то, него да би се однос Бога и човека унапредио, Син Божији Исус Христос, Бог наш, Спаситељ наш, постаје један од нас узевши на себе људско тело и Својом смрћу и Својим Васкрсењем, управо отвара човеку пут у вечни живот.
Шта је Васкрсење које исповедамо? Оно у које верујемо и које је центар нашега живота и постојања?
Васкрсење јесте управо догађај о коме ће свака личност створена од Бога, сваки човек васкрснути преображен у новом телу и посредсвом Духа Светог неће више бити трулежан и пропадљив. И тај догађај васкрсења догодиће се онда када Христос буде дошао други пут да суди живима и мртвима. Зато овај наш живот на земљи и постојање Цркве овакве какву је видимо и вере какву је исповедамо, јесте од Христовог Васкрсења до Његовог Другог доласка. Ми уствари исповедамо да верујемо да је Он Спаситељ и да је Он Васкрсао из мртвих и да је Васкрсењем из мртвих нама отворио пут у вечни живот. И то је Христос уистину, за време Свога Богочовечанствога послања на земљи и Своје не само земаљске мисије, него вечне мисије спасења човека, многим знамењима и чудима, творио кроз векове.
И ево у Јеванђељу које читамо, видимо да је Христос исцелио жену која се са вером дотакла дела Његове хаљине и која се истог тренутка излечила од болести, која је за њу била нешто што јој је страшно компликовало живот. Видимо и васкрсење девојчице, Јаирове кћери, која је умрла па је Христос, силом Свога Божанства, силом Духа Светога, оживљава. То васкрсење јесте у ствари показатељ и најава Његовог Васкрсења али и потврда да је сваки човек намењен за вечни живот и да ће сваки човек који верује бити васкрснут кад Христос буде дошао други пут у радост васкрсења, односно у заједницу са Господом. Зато је наша Вера исповедање Васкрсења Христовог у ствари Вера исповедања васкрсења нашега у Христу и кроз Христа.
Још један велики сведок васкрсења јесте управо и свети Нектарије Егински, човек божјији наших дана, нашега времена, кога није мимоишла ниједна мука, ниједна трзавица нити прогон овога века. Он је постао по смрти својој, живљи него ли за живота, немајући границе, него су се његове свете молитве и његово свето заступништво, проширили од крајева до крајева васељене. И ми смо се сабралали у овај његови свети дан, овде у овој светињи, око дела његових светих моштију, око моштију његове браће у Христу, светога Зосима и светога Јакова, да прославимо Бога и да прославимо њих, дивне угоднике Христове и да их замолимо и светога Нектарија и светога Зосима и светога Јакова и архангела Божијег Гаврила и најпре Божију Мајку, да заступају све нас пред Христом и да нас не оставе.
Ово су тешка времена браћо и сестре када је вера људска сасвим на испиту. Борећи се против пошасти овога вируса читав свет се нашао пред колапсом свога постојања и јасно се уверавамо сваки дан да без Бога, нама ничега нема; да је једноставно све што нас окружује, у колико вере немамо, потпуно може да нас сломи, али Христос је тај који нам је обећао да ко верује у Њега, живеће и вечно ће живети, и треба да се наоружамо у ове дане великим трпљењем и стрпљењем. Али не само трпљењем и стрпљењем браћо и сестре, него треба да се наоружамо вером, да никад не заборавимо да Господ остаје уз нас у сваком тренутку нашег живота. И наравно, не заборавите, то сам говорио и говорићу увек, одлика Православних хришћана јесте одговорност; одговорност према себи, одговорност према другима и одговорност према вери коју носимо. Немојмо ми да будем они који ће непрестано да провоцирају и они који ће увек нешто да бунтују. Бунтујмо ми браћо и сестре против греха, боримо се против злога, али будимо они који ће сасвим јасно и гласно да се покажу одговорним у ово тешко време страдања.
Нека би молитвама светог Нектарија и свих светих твојих Господе, сви болесници били исцељени. Али пре свега, Господе, дај да се исцелимо од смрти, дај да се исцелимо за Вечни живот, да се исцелимо од греха, да се орадостимо присуством твојим и да не заборавимо браћо и сестре, да будући са Господом, то и на један јасан начин треба да покажемо учествујући у Светим тајнама, најпре у Светој тајни Литургије, да се причешћујемо од Тела и Крви Христове и да тако да градимо заједницу са Богом. Не заборавимо данас у молитвама и нашега дивнога и честитога Патријарха и замолимо га да се пред престолом Божијим моли за нас.
У тешко време кад се Српска црква суочила са многим ситуацијама које је након наслага деценија проблема и деценија богоборства требало решавати; он, старац од 80 година, храбро и хитро је стао на чело Српске цркве. Својом благошћу и својом љубављу, закрилио је сваког од нас, деце своје. Рекоше неки хроничари његовог времена и наши савременици да је уствари, српски народ после патријарха Павла, тражио поново патријарха Павла. Али Бог нам је дао патријарха Иринеја, који до краја са својим овоземаљским животом, ниједног тренутка није обрукао Цркву своју. Видите једног дивног и скромног старца који је вазда и непрестано био уз свој народ. И ево видите данас, када се многи поколебавају пред овим искушењима и падају и страдају и не могу да га носе, старац од 90 својих година и опхрван старошћу и болешћу, хитро и храбро ишао је међу свој народ и служио. И питају се многи како се заразио тим вирусом? Заразио се будући први међу својим народом који је страдао. И први је пао и међу првима је пао онај који је био први и онај, чија је обавеза била да стоји пред својим народом. И зато је и ова његова смрт браћо и сестре, знамење да нас Бог није ускратио дивних и светих људи међу нама.
Нека Господ душу, од нас представљенога слуге свога и оца и патријарха нашега настани међу светима и нека се он прибројивши се Небеској Србији, светој Србији, настави молити за нас штитећи нас, будући још јачи, храбрији и смелији него до сада.
Поздрављајући њега на путу ка Христу, поздрављајући и вас овде, у жељи да се и ми спасавамо, поздравимо оним вечитим поздравом који пара небо и земљу, нашега патријарха Иринеја и пожелимо му срећно Царство Божије.
Христос Васкрсе!
