У последња времена Црква ће пролазити кроз тешкоће, а тајна њиховог олакшања је у љубави према Христу, у додиру са живим Христом, у молитви.
Старац Пајсије и многи свети оци прошлих времена говоре да припрема за та времена не сме да се ограничава тиме да сазнамо шта ће се тада догодити, на који начин ће се догодити, када ће се догодити и како ће почети. Није суштина у томе. Суштина је да се припремимо, да сакупимо у ризницу своје душе благодат, милост, благослов, осећање према Христу, да бисмо могли да издржимо то што ће се десити.
Како ћеш издржати, ако не заволиш Христа? Ради кога ћеш поднети жртву у те тешке дане, уколико већ сада не љубиш Бога, не жртвујеш ништа своје? И Кога ћеш исповедати? Зар Онога Кога не љубиш?
Очекивати догађаје, времена и дане неће дати никакве резултате. Уколико не заволиш Господа неће ти бити на корист, неће ти ништа помоћи. Али уколико Га заволиш, онда чак и ако не будеш ништа знао – неће бити проблем, јер ћеш говорити: „Увек ћу живети тако. Увек ћу волети Христа. Без обзира шта ће се догодити, ја ћу Га волети. То је мој однос према Богу, моја љубав, моја жива веза са Њим: волети Га, да би Га могао исповедати, знати Онога о Коме говорим, да не бих говорио о неком апстрактном Христу, о Коме сам некада читао, но о Живом Богу.
И када ме запитају: „Одричеш ли се Христа?“, да бих могао у тај час рећи: „Не, зато што га познајем! Не могу се одрећи од Онога, Кога видим и волим“.
(архимандрит Андреј Конанос)
