Артур Шопенхауер (1788-1860) био је немачки филозоф идеалиста, класични представник песимизма. Творац волунтаризма по којем је воља основа свега, суштина света који је само представа. Воља је вечито незадовољена и зато је живот бескрајна патња, а овај свет најгори могући свет. Циљ свега је нирвана. Главно дело му је “Свет као воља и представа”. До већег утицаја дошао је тек пред крај живота и после смрти.
Његову дубоко песимистичну филозофију прихватила је генерација разочарана неуспехом националних покрета 1848. у Европи, у филозофији и књижевности нашла одраз у делима Фридриха Ничеа и Томаса Мана. А ево шта је рекао овај велики филозоф.

У свету углавном царује зло, а главну реч има глупост.
Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина.
Оно што нас најнепосредније усрећује јесте ведрина ума. Ова особина је сама себи награда. Зато би развијање ведрине у себи ваљало ставити испред свих тежњи!
Богатство је налик на морску воду – што је више пијемо, то смо жеднији.
Људе у друштво тера унутрашња празнина и досада. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни.
Ко је паметан, тај ће у разговору мање мислити на оно о чему говори, а више на онога са ким разговара. Ако тако буде чинио, може бити уверен да неће рећи ништа због чега би се касније могао кајати.
Здравље надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просјак сретнији од болесног краља.
Младима би главни предмет учења морао бити тај да науче подносити самоћу: она је наиме извор среће и душевног мира.
Веровање и знање односи се једно према другоме као птице на ваги: колико се једна спусти, толико се друга дигне.
Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику несрећу која нас недавно снашла.
Пушемо балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо , иако добро знамо да ће се распршити.
Он је врло недруштвен, то готово већ значи да је он човек великих способности.

 

 

 

ordinacija

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име