Jermenska istorija je obeležena trpeljivošću vere.

Kao pripadnici prvog hrišćanskog naroda (301. god.) suočavamo se vekovnim progonom i rizikom od potpunog uništenja od strane naših neprijatelja suseda. Verom u Isusa Hrista doživeli smo Vaskrs i obnovu našeg naroda i nastavak naše svetorodne loze, uvek imajući na umu najveće vrednosti ljudskog života i trudeći se da ih očuvamo i negujemo.

Arcah – „Srce i duša“ Jermenije

Nažalost, u međuvremenu smo izgubili mnogobrojna sveta mesta – crkve i manastire, groblja i spomenike, sveštene sasude i rukopise – koji su neme žrtve osvajanja  ovim ratom. Nestali su sa mape ljudske istorije, izgubljen segment zajedničkog hrišćanskog nasleđa.

Danas je jedna od poslednjih preostalih oblasti naše drevne kulture u opasnosti od uništenja. Zemlja Arcah, široj javnosti poznata kao Nagorni Karabah, bila je u središtu svirepog rata, napada na autohtono jermensko stanovništvo. Naš čovek živi u ovoj zemlji hiljadama godina čineći je domom svetih mesta i dragocenih relikvija. Prema našem osveštanom predanju, manastir Gandzasar iz 13. veka čuva glavu Svetog Jovana Krstitelja. U manastiru Dadivank nalazi se grobnica Svetog Dadija, neposrednog naslednika Svetog Tadeja, Hristovog apostola koji je bio jedan od osnivača Jermenske Apostolske Crkve.

S najvećim bolom u srcu gledali smo kako se ova zemlja nalazila u velikoj opasnosti tokom proteklih šest nedelja. Hiljade ljudi, vojnika i civila, staraca i dece, nestalo je kad je naše nasleđe direktno pogođeno. Azerbejdžanske rakete su 8. oktobra, dva puta u jednom danu, pogodile saborni hram  Hrista Spasitelja u Šuši.

Posle prekida vatre veliki deo teritorije Arcaha predat je Azerbejdžanu. Ovo je cena za sprečavanje daljih žrtava. Velikom hrabrošću i zalaganjem naši vojnici su se trudili da zaštite domove svojih predaka. Ali Azerbejdžan, svojim žestokim arsenalom oružja i ogromnim naftnim bogatstvom, imao je veću moć.  Otvorenom podrškom Turske i učešćem sirijskih plaćenika koji su se borili na prvoj liniji front njihov otpor je sa savladan.

Naš proterani narod ostavio je za sobom na hiljade svetih spomenika, svedočanstva naše istorije i vere. Šta će biti s njima dalje? Nadam se i molim se da to neće biti tragična sudbina.

Kada sam posetio Baku pre deset godina, povodom  Sabora svetskih religijskih predstojatelja, posetio sam možda poslednju preostalu jermensku crkvu na široj teritoriji Azerbejdžana. Sa građevine je uklonjen praktično svaki trag naše kulture: uklonjeni su krst, zvona, ikonostas, krstionica i freske, a mošti uništene. Nekada je bilo mnogo starijih jermenskih hrišćanskih lokaliteta širom zemlje, ali su uništeni u proteklih nekoliko decenija.

U azerbejdžanskoj oblasti Daškašan manastir Svetih prevodilaca, prvi put izgrađen u 4. veku, leži u ruševinama.

Nakon što je Sovjetski Savez dodelio Azerbejdžanu, region Nahičevan, istorijski dom velike jermenske zajednice, jermenski stanovnici su proterani i uništeno je preko 6.000 rozetnog krstastog kamenja. Kampanja kulturnog genocida nastavljena je do 2002. godine. Sve se to odvijalo pod očima civilizovanog sveta, čemu su prisustvovali istraživači i fotoreporteri.

Ovo kulturno istrebljenje ne sme se ponoviti

Tokom ovog rata bili smo svedoci mržnje i varvarskog ponašanja azerbejdžanskih vojnika prema civilnom stanovništvu Arcaha, ratnih zločina koji su detaljno dokumentovani. Videli smo vandalizam prema našim svetim spomenicima.
Imajući sveže sećanje na to, iskreno sumnjam da će azerbejdžanske vlasti zaštititi jermenska hrišćanska mesta koja su sada pod njihovom kontrolom. Azerbejdžan je jedini odgovoran za sprečavanje bilo kog oblika vandalizma ili uništavanja naših crkvenih spomenika i za zabranu svih pokušaja negiranja naše istorije ili prisvajanja naše kulture.

Molim se da se svet probudi na ovaj poziv, da će ustati da zaštiti ovo malo parče zemlje i njegov značajan doprinos sveopštoj ljudskoj kulturi. Moji ljudi se usrdno nadaju da će institucije poput UNESKA, Plavog štita i Smitsonovskog instituta odigrati ulogu u očuvanju naših svetih mesta u sadašnjem stanju.
Pozivamo međunarodnu zajednicu da  to posvedoči, da se moli za mir i pravdu, a možda čak i da jednom ode da vidi ove crkve. (Mnoge od njih biće izložene u virtuelnoj izložbi državnih znamenja koja će uskoro biti postavljena u Muzeju Biblije.) Procenjuje se da u regionu Nagornom Karabahu postoji 4.000 istorijskih spomenika; svaki od njih ima moćno duhovno nasleđe koje se teško moći proceniti.

U ovim teškim danima sećam se večnih reči Svetog apostola Pavla u Drugoj poslanici Korinćanima:

,,Svačim smo ugnjetavani, ali ne potišteni; zbunjivani, ali ne očajni; progonjeni, ali nismo ostavljeni; oboreni, ali ne pogubljeni (2Kor. 4, 8-9)
Neka bi svi mi živeli u miru i bezbednosti. Neka bi snaga vere održala sve ljude i utešila one koji proživljavaju rat i sukobe širom sveta.
I neka bi Sveti Duh Gospoda našega Isusa Hrista nadahnuo sve ljude da izraze jedni drugima  najviši nivo svoje dobrote, saosećanja i čovečnosti.
Katolikos Karekin II, predstojatelj  Jermenske Apostolske Crkve

Izvor: OSR

Prevela redakcija Čudo

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime