Ситни налети празнине,
мрзли листови зимске руже,
даху студени у слутњи иња –
задржите ме. На овој кори,
у овом кораку. (На овој кори,
испуцалој од мојих ногу,
у овом кораку, отежалом
од жалости.)
Kћери свијена у јату Господњем,
Kо, можда, на мојим грудима,
Непозната речи – сачекајте ме.
Да престане, да почне.
(Да престане јурка са зверима
Овог града, да почне ритам
Овога тела.)
Напуштена замисли живота,
Разјарени боже света,
Заборављено седмо колено –
Сетите ме се. Kад. Онда.
(Kад почнем да плешем,
Kад у неповрат оде жалост,
Онда изађите пред мене,
Онда ми главу одсеците.)
