Када је преподобни Антоније Велики (у благодатном виђењу) видео све мреже ђавоље раширене (преко читавог света) и уздахнувши упитао Бога : „Па ко ће их онда уопште избећи?“, Бог му је одговорио: „Смирење их избегава.“ И што је још чудесније, додао је: „Оне га се чак, и не дотичу.“
Видиш ли силу ове врлине? Заиста, нема ничег јачег од смиреноумља и ништа га победити не може. Ако смиренога човека задеси каква невоља, он ће истога часа осудити себе, сматрајући да је то и заслужио и неће почети да прекорева никог другог, нити ће на иког другог пребацивати кривицу. Он тако подноси све што му се догађа без смућивања и без ожалошћења, потпуно мирно, и зато се не гневи ни на кога, нити пак икога прогневљује.
Смирење привлачи благодат Божију на душу, а благодат Божија дошавши, избавља душу од ове две тешке страсти. Јер шта може бити теже неголи гневити се на ближњега и прогневљивати га?! Али, шта ја то говорим као да смирење избавља душу од само ове две страсти?! Оно избавља душу од сваке страсти и од свакога искушења.
Књига: Добротољубље за сваки дан
